Premijer Riši Sunak rekao je u ponedeljak u parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva da su britanski udari na ciljeve Huti u Jemenu, izvedeni zajedno sa Sjedinjenim Državama, bili „ograničeni, a ne eskalirajući“ i da su bili odgovor na pretnju britanskim brodovima.
Sunak se suočio sa pitanjima zašto britanski zakonodavci nisu dobili reč o vojnoj akciji, i nije isključio mogućnost pridruživanja daljoj vojnoj akciji ako se napadi Huti nastave.
Četiri aviona Tajfun Kraljevskog vazduhoplovstva učestvovala su u prošlonedeljnim napadima pod vođstvom SAD na lokacije koje koriste pobunjenici koje podržava Iran, a koji su napali komercijalne brodove u Crvenom moru. SAD kažu da su napadi u petak pogodili skladišta oružja, radarske objekte i komandne centre Huti.
Sunak je rekao zakonodavcima da su britanski avioni gađali mesta lansiranja dronova i balističkih projektila i da je početna procena Velike Britanije bila da je svih 13 planiranih ciljeva uništeno, bez civilnih žrtava. On je rekao da je cilj bio da se „degradira i poremeti“ sposobnost Huta da pokrenu napade.
Huti kažu da su gađali brodove povezane sa Izraelom kao odgovor na rat u Gazi. Ali oni su često napadali brodove bez jasnih veza sa Izraelom, ugrožavajući brodarstvo na ključnoj ruti za globalnu trgovinu.
Američke snage izvele su u subotu još jedan napad na radarsku lokaciju Huti, ali su pokušaji napada grupe nastavljeni.
U ponedeljak je projektil pogodio teretni brod u vlasništvu SAD nedaleko od obale Jemena u Adenskom zalivu. SAD su okrivile Huti za napad, koji je uslijedio manje od dan nakon što su Huti ispalili protivbrodsku krstareću raketu na američki razarač u Crvenom moru.
Sunak je rekao da je britansko učešće „zamišljeno kao ograničena pojedinačna akcija i nadamo se da će Huti sada odstupiti i okončati svoje destabilizujuće napade“. Ali, dodao je, „nećemo oklevati da zaštitimo našu bezbednost, naše ljude i naše interese tamo gde je to potrebno“.
Keir Starmer, lider glavne britanske opozicione Laburističke partije, rekao je da podržava prošlonedeljne štrajkove, ali da očekuje veću otvorenost vlade u budućnosti.
„Ako vlada predlaže dalju akciju, onda bi to trebalo da kaže i izloži slučaj, a mi ćemo to morati da razmotrimo od slučaja do slučaja u meritumu“, rekao je on.
Manje opozicione Liberalne demokrate optužile su vladu da „jaše grubo oko demokratske konvencije“ da bi parlament trebalo da dobije glasanje o vojnoj akciji.
Sunak je rekao da je bilo „neophodno da se udari brzinom… da bi se zaštitila bezbednost ovih operacija“, tako da nije bilo šanse da se konsultuje sa parlamentom.
Sunakova vlada suočava se sa sve većim zahtevima prema britanskoj vojsci koja se stalno smanjuje u sve nestabilnijem svetu. Nekoliko sati nakon udara na Hute, Sunak je bio u Kijevu, gde je najavio dodatnih 2,5 milijardi funti (3,2 milijarde dolara) vojne pomoći Ukrajini i potpisao dugoročni bezbednosni sporazum sa predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Sekretar odbrane Grant Šaps, u govoru u ponedeljak o odbrambenoj politici Ujedinjenog Kraljevstva, rekao je da kombinacija pretnji autokratskih država i nedržavnih militantnih grupa rizikuje da „pocepa međunarodni poredak zasnovan na pravilima uspostavljen za održavanje mira posle Drugog svetskog rata“.
Ponovio je „težnju“ vlade da poveća vojnu potrošnju na 2,5% bruto domaćeg proizvoda sa trenutnog nivoa od nešto iznad 2%, iako se nije obavezao da će povećati broj britanskih vojnika.
Šaps je pozvao druge saveznike u NATO-u da povećaju sopstvenu potrošnju na odbranu, tvrdeći da je era „mirovne dividende“ završena i da se nacije „prelaze iz posleratnog u predratni svet“.
Sunak — čija Konzervativna partija zaostaje za laburistima u istraživanjima javnog mnjenja uoči izbora ove godine — takođe se bori da oživi svoj zaustavljeni plan za slanje tražilaca azila na jednosmerno putovanje u Ruandu.
Kontroverzni plan je ključan za Sunakovo obećanje da će „zaustaviti čamce“ koji dovoze neovlašćene migrante u Ujedinjeno Kraljevstvo preko Lamanša iz Francuske. Više od 29.000 ljudi krenulo je na opasno putovanje 2023. Pet osoba je poginulo tokom vikenda dok su pokušavali da porinu čamac iz severne Francuske po mraku i zimskoj hladnoći.
Grupe za ljudska prava kritikovale su plan kao nehuman i neizvodljiv i osporen pred britanskim sudovima. U novembru je Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva odlučio da je ova politika nezakonita, jer Ruanda nije bezbedna zemlja za izbeglice.
Kao odgovor na sudsku presudu, Britanija i Ruanda potpisale su sporazum kojim se obavezuju da će ojačati zaštitu za migrante. Sunakova vlada tvrdi da joj sporazum omogućava da donese zakon kojim se Ruanda proglašava sigurnom destinacijom.
Ako ga usvoji parlament, zakon bi dozvolio vladi da „ne primenjuje“ delove zakona o ljudskim pravima Ujedinjenog Kraljevstva kada su u pitanju zahtevi za azil u vezi sa Ruandom i otežao bi osporavanje deportacija na sudu.
Ali zakon se suočava sa kritikama kako konzervativnih centrista koji misle da koketira sa kršenjem međunarodnog prava, tako i poslanika sa autoritarne desnice stranke, koji kažu da ne ide dovoljno daleko.
Obe strane kažu da će pokušati da izmene predlog zakona tokom dvodnevne debate u Donjem domu koja kulminira glasanjem u sredu.
Sunak je u ponedeljak rekao da je „uveren da je zakon koji imamo najteži koji je iko ikada video i da će rešiti ovo pitanje jednom zauvek.
