2006. godine, nakon mukotrpnog dugomesečnog rata između Izraela i moćne libanonske militantne grupe Hezbolah, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je glasao za rezoluciju kojom bi se okončao sukob i otvorio put trajnoj bezbednosti duž granice.
Ali dok je skoro dve decenije vladala relativna tišina, uslovi Rezolucije 1701 nikada nisu u potpunosti sprovedeni.
Sada je smišljanje kako da se to konačno sprovede ključno za sporazum o prekidu vatre uz posredovanje SAD koji je Izrael odobrio u utorak.
Krajem septembra, nakon skoro godinu dana sukoba na niskom nivou, sukob između Izraela i Hezbolaha prerastao je u sveopšti rat i izraelsku kopnenu invaziju. Dok izraelski avioni udaraju duboko u Liban, a Hezbolah ispaljuje rakete dublje u severni Izrael, UN i diplomatski zvaničnici ponovo su se okrenuli rezoluciji iz 2006. u pokušaju da okončaju sukob.
Godine duboko podeljene politike i geopolitičkih neprijateljstava širom regiona zaustavile su značajan napredak u njenoj primeni, ali međunarodna zajednica veruje da je Rezolucija 1701 i dalje najsvetlija perspektiva za dugoročnu stabilnost između Izraela i Libana.
Skoro dve decenije nakon poslednjeg rata između Izraela i Hezbolaha, Sjedinjene Države su predvodile napore šatl diplomatije između Libana i Izraela da se dogovore oko predloga o prekidu vatre koji je obnovio privrženost rezoluciji, ovog puta sa planom implementacije kako bi pokušali da dokument vrate u život.
Izrael je 2000. godine povukao svoje snage iz većeg dela južnog Libana duž „Plave linije“ koju su razgraničili UN i koja je razdvajala dve zemlje i Golansku visoravan koju je Izrael anektirao, koju većina sveta smatra okupiranom sirijskom teritorijom. Mirovne snage UN u Libanu, poznate kao UNIFIL, povećale su svoje prisustvo duž linije povlačenja.
Rezolucija 1701 je trebalo da dovrši povlačenje Izraela iz južnog Libana i da obezbedi da se Hezbolah pomeri severno od reke Litani, zadržavajući to područje isključivo pod libanskom vojskom i mirovnim snagama UN.
Do 15.000 mirovnih snaga Ujedinjenih nacija pomoglo bi da se održi mir, da se vrate raseljeni Libanci i obezbedi područje zajedno sa libanskom vojskom.
Cilj je bila dugoročna bezbednost, sa kopnenim granicama koje su na kraju demarkirane da bi se rešili teritorijalni sporovi.
Rezolucija je takođe potvrdila prethodne koje pozivaju na razoružanje svih naoružanih grupa u Libanu, među kojima je i Hezbolah.
„Napravljen je za određenu situaciju i kontekst“, rekao je za Asošijeted pres Elijas Hana, penzionisani general libanske vojske. „Ali kako vreme odmiče, suština rezolucije postaje šuplja.
Godinama su Liban i Izrael krivili jedni druge za bezbrojna kršenja duž napete granice. Izrael je rekao da su Hezbolahove elitne Radvan snage i rastući arsenal ostali, i optužio grupu da koristi lokalnu ekološku organizaciju za špijuniranje trupa. Liban se žalio na izraelske vojne avione i pomorske brodove koji ulaze na libansku teritoriju čak i kada nije bilo aktivnog sukoba.
„Imali ste ulogu UNIFIL-a koja je polako erodirala kao i svaka druga mirovna misija s vremenom koja nema jasan mandat“, rekao je Džozef Bahout, direktor Instituta za javnu politiku Issam Fares na američkom univerzitetu u Bejrutu. „Oni nemaju dozvolu da pregledaju područje bez koordinacije sa libanskom vojskom.
UNIFIL je godinama pozivao Izrael da se povuče sa neke teritorije severno od granice, ali bezuspešno. U ratu koji je u toku, mirovna misija je optužila Izrael, kao i Hezbolah, da ometaju i nanose štetu njegovim snagama i infrastrukturi.
U međuvremenu, moć Hezbolaha je porasla, kako u svom arsenalu, tako i kao politički uticaj u libanskoj državi.
Grupa koju podržava Iran bila je od suštinskog značaja za održavanje sirijskog predsednika Bašara Asada na vlasti kada su naoružane opozicione grupe pokušale da ga svrgnu, a podržava grupe koje podržava Iran u Iraku i Jemenu. Procenjuje se da ima oko 150.000 raketa i projektila, uključujući precizno navođene rakete usmerene na Izrael, i uvela je bespilotne letelice u svoj arsenal.
Hana kaže da je Hezbolah „nešto što nikada ranije nije viđeno kao nedržavni akter“ sa političkim i vojnim uticajem.
Izraelski bezbednosni kabinet odobrio je sporazum o prekidu vatre kasno u utorak, saopštila je kancelarija premijera Benjamina Netanjahua. Primirje bi trebalo da stupi na snagu u sredu u 4 sata ujutru po lokalnom vremenu.
Napori koje predvode SAD i Francuska za prekid vatre između Izraela i Hezbolaha podvukli su da i dalje vide rezoluciju kao ključnu. Vašington je skoro godinu dana promovisao različite verzije sporazuma koji bi postepeno doveli do njegove pune implementacije.
Međunarodni posrednici se nadaju da bi jačanjem finansijske podrške libanskoj vojsci — koja nije bila strana u ratu između Izraela i Hezbolaha — Liban mogao da rasporedi oko 6.000 dodatnih vojnika južno od reke Litani da pomogne u sprovođenju rezolucije. Prema sporazumu, međunarodni komitet za praćenje na čelu sa Sjedinjenim Državama nadgledaće implementaciju kako bi se osiguralo da se Hezbolah i Izrael povlače.
Nije sasvim jasno kako bi komisija funkcionisala ili kako bi se prijavljivali i rešavali potencijalni prekršaji.
Okolnosti su sada mnogo komplikovanije nego 2006. Neki su i dalje skeptični u pogledu održivosti rezolucije s obzirom na to da su se politička realnost i odnos snaga kako u regionu tako iu Libanu dramatično promenili od tada.
„Vežete 1701 sa stotinu stvari“, rekao je Bahout. „Rezolucija je odraz ravnoteže moći i političkog konteksta.
Sada kada je primirje na snazi, nadamo se da Izrael i Liban mogu da počnu pregovore o demarkaciji svoje kopnene granice i da reše sporove oko nekoliko tačaka duž Plave linije radi dugoročne bezbednosti posle decenija sukoba i napetosti.
