Umornih lica, stanovnici skloništa za beskućnike u glavnom gradu Argentine prolaze kroz glavni ulaz i staju u red da dobiju topli napitak i parče torte za popodnevnu užinu.
Mesta kao što je centar za socijalno uključivanje Bepo Ghezzi u naselju Parkue Patricios u Buenos Ajresu doživela su porast potražnje jer se sve više ljudi bori da spoji kraj s krajem usred godišnje stope inflacije iznad 100%.
Deo Argentinaca koji žive u siromaštvu dostigao je 40,1 odsto u prvih šest meseci ove godine, prema podacima koje je u sredu objavila vladina agencija za statistiku INDEC. To je više sa 39,2% u drugoj polovini 2022.
„Iznajmljivao sam, i to je poraslo. Nisam to mogao da priuštim“, rekao je Lionel Pais, 37, koji je stigao u sklonište pre tri nedelje, neposredno nakon što je vlada devalvirala argentinski pezos za skoro 20%, što je izazvalo još jedan skok cena. „Ova nagla povećanja koja su se desila, ekonomska situacija u zemlji, ne dozvoljavaju mi da pokrijem osnovne troškove.
Veći deo 20. veka Argentina je pokazivala dinamiku društvene mobilnosti koja je dovela do velike srednje klase i učinila da se zemlja istakne u regionu. Ali dobra vremena su iskočila iz koloseka, a siromaštvo je ostalo čvrsto iznad 25% u poslednje dve decenije dok je južnoamerička zemlja ostala zaglibljena u ekonomskoj slabosti. Cene su porasle za 124,4% tokom perioda od 12 meseci do 31. avgusta.
Sebastijan Boned, 26, zatekao je da zove telefonsku liniju za pomoć ljudima koji doživljavaju beskućništvo kada mu plata kao recepcionara u hotelu više nije dozvoljavala da pokrije 80.000 pezosa (218 dolara) koje je platio da živi u pansionu.
„To je mirno mesto“, rekao je za sklonište.
Ali sat za Boneda i sve ostale štićenike skloništa otkucava. Ova skloništa garantuju smeštaj samo tri meseca. Za to vreme stanovnici dobijaju uputstva o pronalaženju posla i prijavljivanju za subvenciju kako bi im pomogli oko kirije.
„Većina njih vam kaže da njihova plata ne pokriva njihove potrebe“, rekla je Mercedes Vucassovich, socijalna radnica koja vodi Bepo Ghezzi centar.
Srednji mesečni prihod u Argentini bio je 87.310 pezosa (237 dolara) tokom drugog kvartala godine, prema INDEC-u. Tipičnoj porodici potrebno je više od 280.000 pezosa (765 dolara) da bi se izvukla iz siromaštva.
U Moronu, predgrađu zapadno od glavnog grada, Marija de los Anheles Garsija i Adrijan Vinjas Koronel, zajedno sa svoje petoro dece uzrasta od 3 meseca do 13 godina, iznajmljuju improvizovani stan u naselju sa niskim prihodima nakon što su šest meseci proveli na ulici . Sa adresom mogu da upišu svoju decu u javnu školu.
Njihov jedini fiksni prihod je oko 90.000 pezosa (245 dolara) mesečno za socijalnu pomoć, od čega 25% moraju da izdvajaju za iznajmljivanje.
„Moramo da radimo ceo dan na ulici jer nemamo dovoljno za hranu ni pelene za decu“, rekao je Garsija (31).
Tokom proteklih nekoliko nedelja, ministar ekonomije Serhio Masa, koji se kandiduje za predsednika, predstavio je niz mera kako bi pokušao da pomogne Argentincima koji su videli da je njihova kupovna moć desetkovana. Nedavno je rekao da će oni koji nisu formalno zaposleni i koji već ne dobijaju nikakav oblik socijalne pomoći dobiti 94.000 pezosa (256 dolara) podeljenih u dve mesečne isplate, u oktobru i novembru.
Mere dolaze u trenutku kada Masa pokušava da se domogne desničarskog populiste Havijera Mileija, koji vodi u anketama uoči predsedničkih izbora 22. oktobra. Kaže da će se okrenuti dolarizaciji kako bi zaustavio inflaciju.
Garsija i njena porodica dobijaju određenu pomoć preko nevladine organizacije Corazon Azul, koja pruža užine, medicinsku pomoć i donacije robe ugroženim ljudima u ovoj oblasti.
Među njima je i Alehandro Heredija (53), koji spava u vozovima i skuplja limenke da bi ih prodao za reciklažu.
„Kada mislite da ste u lošoj situaciji, uvek je gore nego što je već bilo“, rekao je. „Takvi smo već 40 godina, a bilo je nekoliko vlada.
