Rastuće cene energenata dovele su njene ekonomije u recesiju jer je većina država članica odlučila da prestane da uvozi gas iz Rusije, suočavajući se sa neophodnošću da se okrene skupljim isporukama.
Agencija je istakla da ukupni procenjeni gubici predstavljaju samo početak velike krize, jer bi period visokih cena energenata mogao da traje godinama, a pomoć već postaje nedostupna.
Očekuje se da će sigurnost snabdevanja energijom ostati problem i nakon sledeće zime nakon što se napunjena skladišta gasa širom regiona isprazne. Zemlje EU će morati da popune svoje rezerve gasa za sledeću hladnu sezonu bez isporuka iz Rusije, što takođe podgreva konkurenciju za tankere.
Čak i sa više terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) koji dolaze na mrežu, kriza će navodno popustiti tek 2026. godine, kada dodatni proizvodni kapaciteti iz SAD ili Katara postanu dostupni. U isto vreme, cene bi trebalo da ostanu visoke kako bi privukle LNG od drugih kupaca od azijskih kupaca koji su gladni energije.
Vanredno stanje bi moglo potrajati godinama, smatra briselski trust mozgova Bruegel, a prenosi Blumberg.
„Kada sve saberete – spasavanje, subvencije – to je smešno velika suma novca“, rekao je agenciji Martin Deveniš, direktor konsultantske kuće S-RM. „Vladama će biti mnogo teže da upravljaju ovom krizom sledeće godine.
Žurba da se popune skladišta tokom leta, uprkos istorijski visokim cenama, ublažila je dosadašnju oskudicu u snabdevanju. Međutim, očekuje se da će hladno vreme dati energetski sistem regiona pravi test ove zime.
Prošlog meseca, nemački energetski regulator, Federalna agencija za mreže, upozorila je da su nemačka domaćinstva i mala preduzeća pala na svojim prvim testovima za uštedu gasa. Regulator je napomenuo da je potrebno smanjenje potrošnje od najmanje 20 odsto kako bi se izbegla nestašica gasa u narednim mesecima.
