Evropske zemlje proterale su gotovo 500 ruskih špijuna. Sada, međutim, postoje naznake da je Rusija promenila taktiku i da se oslanja, između ostalog, na modernu tehnologiju. I na „putujuće agente“.
Na krovu je nekoliko običnih i nekoliko satelitskih antena, s tim da deo njih očigledno nije više u funkciji. To što se može videti na krovu generalnog konzulata Ruske Federacije u Bonu deluje prilično istrošeno. Utisak, međutim, vara: strukture na krovovima tog kompleksa zgrada ne otkrivaju šta se iza njih krije, a mogle bi da budu veoma važne za Rusiju. Kako navode nemački javni servisi WDR i NDR i list „Zidojče cajtung“, pozivajući se pritom na izvore iz bezbednosnih krugova, iza toga se krije najsavremenija komunikaciona i špijunska tehnologija.
Isti izvori navode da su ti sveobuhvatno instalirani objekti važan razlog zašto se rusko rukovodstvo još drži lokacije u Bonu. Nakon što je Rusija 2023. godine ograničila ukupno nemačko predstavništvo u Nemačkoj na 350 ljudi – u šta spadaju diplomate, nastavnici, zaposleni u raznim fondacijama – nemačka vlada naredila je zatvaranje konzulata. Putinov režim odlučio je da zadrži samo ambasadu u Berlinu i generalni konzulat u Bonu. To ima posledice po konzularni rad. Ali i po špijunažu.
Prema informacijama nemačkih novinara, rad ruskih tajnih službi se od početka agresije na Ukrajinu promenio. Proterivanje desetina špijuna koji su bili akreditovani kao diplomate, zadalo je udarac Moskvi. Ali, kako je pokazalo istraživanje novinara sprovedeno u bezbednosnim krugovima, Rusija je promenila taktiku.
Prema istraživanju, oko 20 špijuna i dalje je akreditovano kao diplomatsko osoblje u Nemačkoj. To, međutim, više nije dovoljno za izvođenje složenih operacija, između ostalog i zato što nemačke službe bezbednosti veruju da veoma dobro prate to preostalo osoblje.
Špijuni prerušeni u diplomate uvek su bili u centru interesovanja nemačkog Ureda za zaštitu ustavnog poretka. Njihov diplomatski status ih štiti od krivičnog progona i tradicionalno se koriste za vrbovanje izvora za dobijanje informacija. Nemačka kontraobaveštajna služba procenjuje da su do trećine ruskog diplomatskog osoblja zapravo – agenti.
Sve do ruskog napada na Ukrajinu, nemački političari izbegavali su da preduzimaju oštrije mere protiv ruskih špijuna. Trebalo je paziti da se krhki diplomatski odnosi ne dovedu u pitanje, jer se znalo da će Rusija, u slučaju da se njeno osoblje protera, naknadno proterati isto toliki broj nemačkog diplomatskog osoblja iz Rusije.
Međutim, ta diplomatska uzdržanost je nestala. Nemačka je u aprilu 2022. proterala 40 ruskih diplomata, a sledeće godine još 30 – uključujući očigledno i gotovo kompletno tehničko osoblje. Slično se dogodilo i u mnogim drugim zemljama Evropske unije.
Nakon proterivanja gotovo 500 špijuna u poslednje dve godine, nije ostalo mnogo od ruske špijunske mreže u Evropi koja je decenijama održavana u ambasadama i konzulatima.
Rusija pokušava da zameni proterano osoblje u Evropi, recimo špijunima koji su prethodno bili raspoređeni u ambasadama u Africi. Holandska obaveštajna služba nedavno je recimo upozorila da se agenti s lažnim biografijama infiltriraju i to prerušeni u poslovne ljude.
Istovremeno, Rusija se oslanja na zemlje s prijateljskim vladama, poput Mađarske ili Srbije. Prema nekim informacijama, ruski špijuni sada su aktivniji u Turskoj, Dubaiju i severnoj Africi.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Moskva je usvojila i „stroži pristup“ – tako to opisuje nemački Ured za zaštitu ustavnog poretka. To znači da Kremlj uzima u obzir činjenicu da bi agenti mogli da budu i uhapšeni, pa su zato i operacije beskrupuloznije. U to spada, recimo, i nedavno objavljivanje presretnutog razgovora nemačkih generala o projektilima „Taurus“ što je imalo za cilj da se zapadne sile posvađaju.
Intenziviralo se i širenje lažnih vesti kako bi se pokrenule široke kampanje dezinformisanja. U Poljskoj i Češkoj nedavno su otkrivene mreže za politički uticaj, a navodno su za te potrebe za novac vrbovani i neki političari – kako pokazuje skandal oko političara Alternative za Nemačku Petra Bistrona. Odbegli Jan Marsalek, bivši visokopozicionirani menadžer nemačkih financijskih servisa koji se sumnjiči za finansijske malverzacije, navodno upravlja mrežom agenata širom Evrope.
Generalni konzulat Rusije u Bonu očigledno igra važnu ulogu za rusku špijunažu: veliki deo nemačkog Ministarstva odbrane i dalje se nalazi u tom gradu, bivšoj nemačkoj prestonici. Tu deluju i mnoge međunarodne organizacije čiji rad interesuje Moskvu. Istovremeno, rusko osoblje iz Bona može brzo da otputuje u susedne zemlje, na primer u Francusku, Holandiju, Luksemburg ili Belgiju.
Brisel, kao sedište Evropske unije i NATO, ruskom rukovodstvu je posebno važan za prikupljanje informacija. Ali, Belgija je u poslednje vreme u dobroj meri pojačala kontraobaveštajne aktivnosti na domaćem terenu. Zbog toga za Moskvu Bon igra važnu ulogu, jer agenti koji su tamo stacionirani, nisu nužno na radaru službi susedne Belgije.
Agenti iz Bona mogu slobodnije da se kreću i da kontaktiraju potencijalne izvore informacija. Ono što je posebno važno jeste da njihova delatnost u slučaju otkrivanja u inostranstvu ne bi automatski dovela do diplomatskih problema, jer teoretski nisu akreditovani kao osoblje ambasade u zemlji u kojoj deluju. Tzv. „putujući agenti“ tako koriste neku vrstu međunarodne rupe u zakonu.
Negovanje izvora informacija u inostranstvu očigledno je postalo još važnije za Rusiju – uključujući i špijunske aktivnosti u Nemačkoj. Bezbednosni krugovi navode da bi posebnu ulogu u operacijama u Nemačkoj moglo da ima i diplomatsko osoblje akreditovano u Austriji. Vlada u Beču, naime, nije se pridružila opsežnim proterivanjima osoblja ambasada. Do sada je samo osam špijuna moralo da napusti Austriju, iako se procenjuje da u Beču deluje i do 100 ruskih agenata koji su akreditovani kao diplomate.
