Putin, koji sankcije uvedene Rusiji smatra objavom ekonomskog rata, rekao je da su pozivi Zapada da se smanji oslanjanje na rusku energiju doveli do „groznice“ na globalnim tržištima od skokova u nafti i gasu.
Kupci iz Evropske unije rekli su da žele da se odviknu od ruskog gasa, dok su lideri Grupe sedam rekli prošlog meseca da žele da istraže „ograničenja cena“ ruskih fosilnih goriva, uključujući naftu.
„Ograničenja sankcija Rusiji nanose mnogo više štete onim zemljama koje ih nameću“, rekao je Putin liderima ruske naftne i gasne industrije, uključujući izvršnog direktora Rosnjefta Igora Sečina i zamenika premijera Aleksandra Novaka.
„Dalja upotreba sankcija može dovesti do još težih – bez preterivanja, čak i katastrofalnih – posledica na globalnom energetskom tržištu.
Putinova invazija na Ukrajinu 24. februara i uvođenje najstrožih sankcija od strane Zapada u modernoj istoriji potkopali su pretpostavke tržišta energenata i roba – dok su usporili globalni rast.
Dok se Putin bori sa velikim ratom, najvećom geopolitičkom krizom i najvećim ruskim ekonomskim izazovom od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, 69-godišnji šef Kremlja je više puta signalizirao da nije raspoložen za povlačenje.
Energetika je oblast u kojoj Kremlj i dalje ima uticaj – a evropske sile, uključujući Nemačku, strahuju da će možda uskoro prekinuti snabdevanje.
Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije, najveći svetski izvoznik prirodnog gasa i najveći svetski izvoznik pšenice. Evropa uvozi oko 40 odsto svog gasa i 30 odsto nafte iz Rusije.
Pošto cene već rastu, svet se priprema za dalji prekid snabdevanja iz Rusije: gasovod Severni tok 1 ispod Baltika, vitalni put snabdevanja Nemačkom, trebalo bi da bude podvrgnut održavanju od 11. do 21. jula.
Gazprom (GAZP.MM) je smanjio kapacitet kroz gasovod na samo 40%, navodeći kao razlog odložen povratak opreme koju servisira nemački Siemens Energi (SIEGn.DE) u Kanadi zbog sankcija.
Kaspijski naftovodni konzorcijum (CPC), koji nosi oko 1% globalne nafte, naložio je ruski sud da obustavi rad u utorak. Tokovi se nastavljaju, ali nije poznato koliko dugo.
Znamo da Evropljani pokušavaju da zamene ruske energetske resurse“, rekao je Putin. „Međutim, očekujemo da rezultat ovakvih akcija bude povećanje cena gasa na spot tržištu i povećanje cene energenata za krajnje potrošače.
Rusija je u poslednjih nekoliko meseci prekinula dotok gasa Bugarskoj, Poljskoj, Finskoj, danskom dobavljaču Orsted (ORSTED.CO), holandskoj firmi Gasterra i Shell za svoje nemačke ugovore, nakon što su svi odbili zahtev da pređu na plaćanje u rubljama kao odgovor na evropske sankcije.
Putin je rekao da je ekonomski „blickrig“ Zapada propao, ali je priznao da je naneta šteta ekonomiji od 1,8 biliona dolara.
„Trebalo bi da budemo sigurni u sebe, ali treba da vidite rizike – rizici su i dalje prisutni“, rekao je Putin.
Putin je rekao da je situacija u ruskom sektoru goriva i energije ostala stabilna, navodeći povećanje proizvodnje nafte i gasnog kondenzata na 10,7 barela dnevno u junu.
Međutim, on je rekao da bi ruske energetske kompanije trebalo da se pripreme za embargo EU na naftu koji treba da stupi na snagu krajem godine.
„Vlada trenutno razmatra opcije za razvoj železničke i gasovodne infrastrukture za snabdevanje ruske nafte i naftnih derivata prijateljskim zemljama“, rekao je Putin.
