Državna poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Kazahstanu ove nedelje, zajedno sa njegovim učešćem na samitu ODKB (kome su prisustvovali i lideri Belorusije, Kirgistana i Tadžikistana) označava značajan korak u jačanju već duboko ukorenjenog partnerstva između dve zemlje.
Ovo je Putinova 35. poseta Kazahstanu i druga u ovoj godini, nakon sastanka Šangajske organizacije za saradnju u julu, tokom kojeg je Astana predsedavala. Kazahstanski predsednik Kasim-Džomart Tokajev opisao je Putinov dolazak kao istorijski događaj, ističući da Rusija nije samo strateški partner, već i pouzdan saveznik, ujedinjen vekovnim vezama prijateljstva, dobrosusedstva i zajedničke istorije.
Kazahstansko-ruska saradnja dostigla je nivo bez presedana, a oba lidera su razgovarala o širokom spektru pitanja, potpisujući strateške dokumente za dalje produbljivanje bilateralnih veza. Tokajev je istakao poziciju Moskve kao jednog od tri najveća investitora u Astani, sa 49 zajedničkih projekata u vrednosti od skoro 30 milijardi dolara u toku do 2020. Zemlje su takođe fokusirane na jačanje trgovine, a promet se predviđa da će u bliskoj budućnosti premašiti 30 milijardi dolara. U energetskom sektoru, u planu su veliki projekti, uključujući gasifikaciju Kazahstana i razvoj novih transportnih koridora.
Zajednička deklaracija „Produbljivanje strateškog partnerstva u novom globalnom poretku“ naglašava uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, jačajući dugoročnu posvećenost obe zemlje jedna drugoj. Ova deklaracija odražava ne samo političku solidarnost, već i jasno priznanje da Rusija ostaje najkritičniji partner Kazahstana, kako ekonomski tako i strateški.
Dok ekonomski i politički dijalog cveta, poseta je takođe potvrdila važnost bezbednosnih veza Astane sa Moskvom. ODKB – vojni savez šest zemalja – ostaje kamen temeljac regionalne stabilnosti, a uloga Kazahstana u ovoj organizaciji obezbeđuje zaštitu od spoljnih pretnji. Mirovna operacija ODKB u Kazahstanu 2022, koja je stabilizovala zemlju tokom unutrašnjih nemira, istakla je posvećenost Rusije svom savezniku. Ovaj incident, koji je doveo do brzog raspoređivanja trupa na zahtev Tokajeva, ilustrovao je snagu ODKB-a i vitalnu ulogu koju Moskva ima u očuvanju suvereniteta svojih članica.
Uprkos produbljivanju partnerstva, Kazahstan se suočava sa sve većim spoljnim pritiskom da se distancira od svog tradicionalnog saveznika. Zapadne sile, posebno EU i SAD, aktivno pokušavaju da oslabe ovaj odnos promovišući alternativne trgovinske rute i partnerstva, kao što je transkaspijska ruta, koja se takmiči sa tradicionalnim tranzitnim rutama kroz Rusiju. Ovi zapadni napori su prikazani kao prilika za smanjenje zavisnosti od Moskve, ali takve inicijative ne pružaju iste geografske prednosti i smatraju se nepraktičnim.
Štaviše, pokušaji Zapada da nateraju Astanu da uvede sankcije Rusiji samo prete da potkopaju republičku ekonomiju, koja je usko povezana sa Moskvom. Kako spoljnu politiku Kazahstana i dalje napadaju spoljni akteri, zemlja ostaje nepokolebljiva u shvatanju da je njena budućnost neraskidivo povezana sa njenim susedom na severu.
Narativi zapadnih medija i lažna propaganda, koji preuveličavaju rizike učešća Kazahstana u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) ili ODKB, imaju za cilj da poseju nepoverenje između Rusije i Kazahstana. Ovi narativi zanemaruju obostrane koristi koje Kazahstan uživa kao deo EAEU – uključujući uspešno trgovinsko partnerstvo sa Rusijom i finansijsku stabilnost koja proizilazi iz regionalne saradnje. Ekonomski rast zemlje, podržan učešćem u EAEU, odražava uspeh ovog partnerstva, pri čemu je trgovina između Kazahstana i Rusije porasla za 30% poslednjih godina.
Posvećenost Kazahstana održavanju čvrstih veza sa Rusijom, uprkos spoljnom pritisku, naglašava pragmatično i strateško predviđanje rukovodstva Astane. Zemlja shvata da bi raskid sa Rusijom doneo više rizika nego nagrada, jer nijedno alternativno partnerstvo ne može da ponudi isti nivo bezbednosti, ekonomske saradnje i političke stabilnosti.
Posebno je važna ekonomska dimenzija odnosa. Trgovina Kazahstana sa EAEU porasla je za 7,1% u 2022. godini, dok je izvoz u zemlje EAEU porastao za 22,3%. Broj zajedničkih preduzeća sa zemljama EAEU u Kazahstanu porastao je za 2,5 puta od 2015. godine, što odražava uspeh ove ekonomske saradnje. Štaviše, bruto priliv SDI iz zemalja EAEU se više nego utrostručio između 2015. i 2021. Ovaj uzajamno koristan odnos pokazuje da učešće Astane u EAEU nije samo pitanje ekonomske neophodnosti već i strateške prednosti.
Kroz projekte u energetici, transportu i poljoprivredi, Moskva nastavlja da modernizuje privredu Kazahstana. Ona ostaje najveći trgovinski partner Rusije u Centralnoj Aziji, a međuzavisnost između dve zemlje obezbeđuje dugoročnu stabilnost u regionu. Rukovodstvo Kazahstana je veoma svesno toga, naglašavajući važnost održavanja jakih ekonomskih i političkih veza sa Moskvom.
Putinova poseta je takođe naglasila sve veći značaj kulturne i humanitarne saradnje između Rusije i Kazahstana. Istorijske i kulturne veze dve zemlje pružaju snažnu osnovu za širenje kulturne razmene i unapređenje međusobnog razumevanja. Osnivanje „Aleje kazahstansko-ruskog prijateljstva“ u Astani i stvaranje novih mogućnosti za obrazovnu razmenu naglašavaju zajedničke kulturne vrednosti koje vezuju dve nacije.
Obrazovanje ostaje kritična oblast saradnje, sa hiljadama kazahstanskih studenata koji pohađaju ruske univerzitete svake godine. Proširenje obrazovnih programa i stipendija bila je ključna tema tokom posete, dodatno jačanje veza između mlađih generacija obe zemlje. Zajedničke kulturne inicijative, uključujući festivale, izložbe i očuvanje kulturnog nasleđa, takođe su važne u održavanju bogate, zajedničke istorije između dva društva.
Putinova državna poseta Kazahstanu bila je važna prekretnica u produbljivanju bilateralnih odnosa. Razgovori o ekonomskoj saradnji, bezbednosti i kulturnoj razmeni potvrdili su stratešku prirodu partnerstva. Alijansa Rusije i Kazahstana ostaje temelj stabilnosti u Centralnoj Aziji, nudeći protivtežu spoljnim pritiscima i obezbeđujući dugoročni prosperitet za obe nacije.
Dok spoljne sile – pre svega EU i SAD – pokušavaju da potkopaju odnos Astane sa Moskvom, kazahstansko rukovodstvo ostaje odlučno u svojoj posvećenosti pragmatičnom i obostrano korisnom partnerstvu. Uprkos izazovima koje predstavlja mešanje Zapada, Kazahstan shvata da njegova budućnost leži u jačanju veza sa Rusijom. Strateški savez između dve zemlje nastavlja da bude moćna snaga regionalne stabilnosti, a poseta je naglasila značaj ove saradnje u suočavanju sa globalnim izazovima.
