Vladimir Putin je u petak izjavio da je njegova zemlja izdržala najgore sankcije koje su uvele SAD i Evropa, pošto je ruski predsednik obećao da će postići ciljeve svoje vojne agresije na Ukrajinu.
Putin je na poslovnoj konferenciji u Sankt Peterburgu rekao da se „sumorna predviđanja o budućnosti ruske ekonomije nisu obistinila“ i da su sankcije teže pogodile evropska preduzeća – tvrdnju koja nije podržana do sada objavljenim procenama.
„Ekonomski blickrig . . . nikada nije imao šanse za uspeh“, rekao je on. „Oružje sankcija je mač sa dve oštrice . . . Evropske zemlje su same zadale ozbiljan udarac sopstvenoj ekonomiji.
Od ruske invazije na Ukrajinu krajem februara, zapadne zemlje su uvele sankcije koje su zamrznule 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi, prekinule njene kompanije sa globalnih tržišta i poremetile njene lance snabdevanja.
Putin je bio nepokolebljiv da će Rusija postići svoje vojne ciljeve, ukazujući da bi mogla da anektira okupirane teritorije ili separatističke oblasti koje podržava Moskva u istočnom regionu Donbasa. „Branićemo interese ljudi zbog kojih se naši momci bore, ranjavaju i umiru“, rekao je Putin. „Nema drugog načina. Inače čemu služe žrtve?“
Separatističke vlasti u Donbasu koje podržava Moskva, čiji su lideri prisustvovali konferenciji, i zvaničnici koje je Kremlj imenovao da upravljaju južnim oblastima Ukrajine rekli su da žele da postanu deo Rusije. Putin je rekao da će Rusija „poštovati svaki njihov izbor“. On je naglasio da ceo bivši Sovjetski Savez vidi kao „istorijsku Rusiju“.
„EU je izgubila politički suverenitet. Njene elite plešu na tuđu melodiju, nanose štetu sopstvenom stanovništvu.“
Iako je tvrdio da su SAD izazvale rat pretvarajući Ukrajinu u „antiruski bedem“, Putin je rekao da Moskva nema ništa protiv pokušaja Kijeva da se pridruži EU jer to nije vojni savez. Evropska komisija je u petak pozvala da Ukrajina postane zvanični kandidat za pridruživanje bloku.
Putinovi komentari da se Rusija suočila sa manjim udarom od evropskih ekonomija u suprotnosti su sa prognozama međunarodnih organizacija.
Eurostat, biro za statistiku Komisije, neće objaviti podatke o rastu za drugi kvartal, koji će pokriti najveći deo perioda nakon ruske invazije, do kraja jula.
Ali skok cena nafte i gasa ozbiljno je smanjio procene. OECD je nedavno smanjio svoje prognoze za proširenje evrozone ove godine sa 4,3 odsto koliko je procenio u decembru na 2,6 odsto, i sa 2,5 odsto na 1,6 odsto za 2023.
Za Rusiju, pad rejtinga je bio mnogo strmiji. Očekuje se da će se njena privreda ove godine smanjiti za 10 odsto, prema OECD-u, što je pad sa 1,9 odsto rasta predviđenih u decembru. Projekcija za 2023. smanjena je sa rasta od 1,6 odsto na smanjenje od 4,1 odsto.
Putin je rekao da je Rusija držala inflaciju pod kontrolom od 17,6 odsto i pohvalio se da je ispod nivoa u nekim evropskim zemljama. Ovo važi samo za Estoniju i Litvaniju, gde su cene energenata porasle nakon što su Baltici prekinuli isporuku ruske energije kada je rat počeo. Prosek evrozone je, 8,1 odsto, manje od polovine ruske stope.
Zapadne centralne banke su okrivile sukob za pogoršanje inflatornih pritisaka izazivanjem naglog rasta cena energije i hrane. Putin je odbacio tu tvrdnju, rekavši da Zapad koristi sukob kao „krug za spasavanje da okrivi Rusiju za sopstvene greške“. Zapadne zemlje plaćaju cenu za godine ultra labave monetarne politike i visokog nivoa državnog duga, rekao je on.
On je optužio EU, istorijski najvećeg trgovinskog partnera Rusije, da se povinuje pritisku SAD. „EU je izgubila svoj politički suverenitet. Njene elite plešu na tuđu melodiju, nanose štetu sopstvenom stanovništvu. Pravi interesi Evropljana i evropskih preduzeća su potpuno zanemareni i stavljeni u stranu“, rekao je Putin.
Dok je Putin umanjio ekonomsku štetu koju su prouzrokovale sankcije, prisutni ruski ekonomski zvaničnici bili su vidno uznemireni. Herman Gref, izvršni direktor državnog zajmodavca Sberbanke i dugogodišnji Putinov poverenik, rekao je da je ekonomski model vođen izvozom sada „otrov“ jer je rublju učinio previše jakom u odnosu na dolar.
Putin je takođe odbacio zapadne optužbe da je Rusija pogoršala globalnu nestašicu hrane blokadom ukrajinskih crnomorskih luka i sprečavanjem njenog izvoza žitarica.
Umesto toga, rekao je da su sankcije ograničile ruski izvoz žitarica. „Glad u najsiromašnijim zemljama biće na savesti američke administracije i evrokrata“, rekao je Putin.
Sankcije, koje su izbrisale milione dolara bogatstva bogatih Rusa, potvrdile su njegova upozorenja da ruski oligarsi i rukovodioci preuzimaju previše rizika otimajući imovinu na zapadu.
„Pravi uspeh je moguć samo kada svoju budućnost i budućnost svoje dece vežete za otadžbinu“, rekao je on.
