Takozvani novi sporazum START potpisali su Rusija i SAD 2010. On ograničava broj nuklearnih bojevih glava dugog dometa koje mogu da rasporede i ograničava upotrebu projektila koji mogu da nose atomsko oružje.
Putin je u utorak u velikom obraćanju rekao da se Rusija još ne povlači u potpunosti iz sporazuma.
On je rekao da Rusija mora biti spremna da nastavi testiranje nuklearnog oružja ako to učine SAD.
OVO JE NAJNOVIJA VEST. Ranija priča AP-a sledi u nastavku.
Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je u utorak zapadne zemlje da potpiruju i održavaju rat u Ukrajini, odbacujući svaku krivicu Moskve skoro godinu dana nakon ničim izazvane invazije Kremlja na njenog suseda koja je ubila desetine hiljada ljudi.
U svom dugo odlaganom obraćanju o stanju nacije, Putin je Rusiju — i Ukrajinu — označio kao žrtve dvostrukog odnosa Zapada i rekao da je Rusija, a ne Ukrajina, ta koja se bori za samo postojanje.
„Mi se ne borimo protiv ukrajinskog naroda“, rekao je Putin u govoru nekoliko dana pre prve godišnjice rata u petak. Ukrajina je „postala talac kijevskog režima i njegovih zapadnih gospodara, koji su efektivno okupirali zemlju“.
U govoru je ponovio niz pritužbi koje je ruski lider često iznosio kao opravdanje za široko osuđeni rat i ignorisao međunarodne zahteve da se povuče sa okupiranih područja u Ukrajini.
Očekuje se da će ga posmatrači pretražiti u potrazi za znakovima kako Putin vidi sukob, koji je zapeo, i kakav bi ton mogao postaviti za narednu godinu. Ruski lider je obećao da neće odustati od vojnog roka na ukrajinskim teritorijama koje je nezakonito anektirao, očigledno odbacujući bilo kakve mirovne poteze u sukobu koji je ponovo probudio strah od novog hladnog rata.
Umesto toga, ponudio je svoju personalizovanu verziju novije istorije, koja je odbacila argumente ukrajinske vlade da joj je potrebna pomoć Zapada da osujeti rusko vojno preuzimanje.
„Zapadne elite ne pokušavaju da prikriju svoje ciljeve, da nanesu „strateški poraz“ Rusiji“, rekao je Putin u govoru koji su prenosili svi državni TV kanali. „Oni nameravaju da transformišu lokalni sukob u globalnu konfrontaciju.
On je dodao da je Rusija spremna da na to odgovori jer će „to biti pitanje postojanja naše zemlje“.
Dok Ustav nalaže da predsednik održava govor svake godine, Putin ga nikada nije održao 2022. godine, pošto su njegove trupe ušle u Ukrajinu i pretrpele ponovljene neuspehe.
Pre govora, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će se ruski lider fokusirati na „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini, kako je Moskva naziva, i na rusku ekonomiju i socijalna pitanja. Mnogi posmatrači su predvideli da će se time pozabaviti i sukobima Moskve sa Zapadom — a Putin je počeo snažnim rečima za te zemlje.
„Oni su započeli rat. I koristimo silu da to okončamo“, rekao je Putin pred poslanicima, državnim zvaničnicima i vojnicima koji su se borili u Ukrajini.
Putin je optužio zapad Zapada da pokreće „agresivne informacione napade“ i cilja na rusku kulturu, religiju i vrednosti jer je svestan da je „nemoguće pobediti Rusiju na bojnom polju“.
On je takođe optužio zapadne nacije da sankcijama izvode napad na rusku ekonomiju – ali je izjavio da nisu „ništa postigle i neće ništa postići“.
Podvlačeći iščekivanje unapred, neki državni TV kanali objavili su odbrojavanje za događaj počevši od ponedeljka, a ruska državna novinska agencija RIA Novosti je u utorak ujutro rekla da bi adresa mogla biti „istorijska“.
Kremlj je ove godine zabranio medije iz „neprijateljskih“ zemalja, na čijoj listi se nalaze SAD, UK i one u EU. Peskov je rekao da će novinari iz tih zemalja moći da prate govor gledajući prenos.
Peskov je rekao novinarima da je odlaganje govora povezano sa Putinovim „radnim rasporedom“, ali izveštaji ruskih medija to povezuju sa višestrukim neuspesima koje su ruske snage pretrpele na bojnom polju u Ukrajini.
Ruski predsednik je ranije odlagao obraćanje države: 2017. govor je pomeren za početak 2018.
Prošle godine Kremlj je takođe otkazao još dva velika godišnja događaja — Putinovu konferenciju za novinare i maraton telefonskog poziva na kojem ljudi postavljaju pitanja predsedniku.
Analitičari su očekivali da će Putinov govor biti težak nakon posete predsednika SAD Džoa Bajdena Kijevu u ponedeljak. Bajden planira da održi sopstveni govor kasnije u utorak u Poljskoj, gde se očekuje da će istaći posvećenost centralne evropske zemlje i drugih saveznika Ukrajini tokom prošle godine.
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da Bajdenovo obraćanje neće biti „neka vrsta sukoba” sa Putinom.
„Ovo nije retoričko nadmetanje sa bilo kim drugim“, rekao je.
