Mađarski premijer Viktor Orban razgovarao je u utorak sa Vladimirom Putinom, postavši prvi lider jedne nacije Evropske unije koji se lično sastao sa ruskim predsednikom od početka rata u Ukrajini u februaru 2022.
Dvojica lidera sastala su se u Pekingu uoči međunarodnog foruma o jednoj od potpisnih politika kineskog predsednika Si Đinpinga, Inicijativi Pojas i put. Njihov sastanak, koji se fokusirao na pristup Mađarske ruskoj energiji, označio je kraj skoro 20 meseci u kojima su zapadni lideri izbegavali kontakt sa Putinom zbog njegove invazije na Ukrajinu.
„Mađarska nikada nije htela da se sukobi sa Rusijom, Mađarska je oduvek bila željna da proširi kontakte“, rekao je Orban Putinu, prema ruskom prevodu njegovih izjava koje je emitovala ruska državna televizija.
Bilateralne veze između dve zemlje pretrpele su štetu zbog sankcija EU protiv Moskve, rekao je on.
Stav Mađarske o ratu zbunio je njene evropske partnere i doveo do zastoja u pružanju finansijske i vojne pomoći Kijevu. Orban je odbio da isporuči Ukrajinu oružje i nije dozvolio njegovo prebacivanje preko mađarsko-ukrajinske granice. On je takođe zapretio da će staviti veto na sankcije EU protiv Moskve, iako je uvek na kraju glasao za njih.
Činilo se da je Orbanov sastanak sa Putinom blagodat za ruskog predsednika, koji bi mogao da ukaže na to kao na znak da se jedinstvo unutar EU u pogledu podrške Ukrajini — i osude Rusije zbog otpočinjanja rata — pokolebalo.
Putin je rekao da iako su mogućnosti za održavanje veza sa nekim zemljama „ograničene u trenutnoj geopolitičkoj situaciji, izaziva zadovoljstvo što smo uspeli da očuvamo i razvijemo odnose sa mnogim evropskim zemljama, uključujući Mađarsku“.
Budimpešta je od maja blokirala paket vojne pomoći EU Kijevu u vrednosti od 500 miliona evra (526 miliona dolara) i rekla da će to nastaviti dok ne dobije ustupke od Kijeva u vezi sa uvrštavanjem mađarske banke na listu međunarodnog sponzora rata.
Orban, desničarski populistički lider koji je više puta kritikovao zapadne sankcije Rusiji, rekao je da njegova zemlja ostaje željna da održi veze sa Moskvom, od koje Mađarska u velikoj meri zavisi od prirodnog gasa, nafte i nuklearnog goriva.
Dok je većina mađarskih suseda u centralnoj i istočnoj Evropi preduzela velike korake da se odvikne od ruske energije, Orban je radio na održavanju, pa čak i na povećanju zaliha ruskog gasa i nafte, tvrdeći da su oni od suštinskog značaja za funkcionisanje mađarske privrede.
„Radimo šta možemo i pokušavamo da sačuvamo ono što možemo u našim bilateralnim kontaktima“, rekao je on, ističući planirano proširenje jedine nuklearne elektrane u Mađarskoj od strane ruske državne nuklearne energetske korporacije Rosatom. Projekat će biti finansiran kreditom od 10 milijardi evra (10,5 milijardi dolara) ruske državne banke.
U objavi na svojoj Fejsbuk stranici, Orban je ponovio svoj dugogodišnji poziv na prekid vatre i hitne mirovne pregovore u Ukrajini, iako nije naznačio šta bi takav aranžman značio za buduću bezbednost ili teritorijalni integritet Ukrajine.
„U Evropi danas, jedno je pitanje na umu: da li će doći do prekida vatre u Ukrajini“, napisao je Orban. „I nama Mađarima je najvažnije da se prestane poplava izbeglica, sankcije i borbe u susednoj zemlji.
Putin, koji retko putuje iz Rusije, održava seriju sastanaka sa drugim liderima koji su došli u Peking na Forum Pojas i put, a takođe će razgovarati sa Sijem.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da je imao kratak sastanak sa Putinom, koji će takođe verovatno izazvati zabrinutost u Evropi. Srbija pod Vučićem se sve više udaljava od svog proklamovanog cilja pridruživanja Evropskoj uniji i ekonomski i politički se približava Rusiji i Kini.
Srbija je odbila da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve, iako Vučić kaže da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.
I Kina i Rusija su glavni dobavljači oružja za srpsku vojsku u trenutku kada je rastuće tenzije oko njene bivše pokrajine Kosovo jedan od glavnih bezbednosnih problema Zapada za regionalnu stabilnost.
Kina je Srbiji obezbedila milijarde dolara kredita za fabrike i autoputeve koje grade kineske kompanije. Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan sa Kinom u utorak je direktno protiv ekonomske politike EU i morao bi da bude ukinut ako bi Srbija pristupila EU.
