Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u četvrtak afričkim liderima da će im pokloniti desetine hiljada tona žita u roku od nekoliko meseci uprkos zapadnim sankcijama, za koje je rekao da su Moskvi otežale izvoz žitarica i đubriva.
Govoreći na samitu u Sankt Peterburgu posvećenom rusko-afričkim vezama, Putin je rekao da Rusija očekuje rekordnu žetvu žitarica i da je spremna da zameni ukrajinski izvoz žitarica u Afriku kako na komercijalnoj tako i na bazi pomoći kako bi ispoštovala, kako je rekao, ključnu ulogu Moskve u globalna sigurnost hrane.
Bićemo spremni da Burkini Faso, Zimbabveu, Maliju, Somaliji, Centralnoafričkoj Republici i Eritreji obezbedimo po 25-50.000 tona besplatnog žita u naredna 3-4 meseca“, rekao je Putin na samitu, čiji su učesnici aplaudirali.
„Takođe ćemo obezbediti besplatnu isporuku ovih proizvoda potrošačima.
Događaj prati prvi ruski samit u Africi 2019. godine i deo je usaglašenog nastojanja za uticaj i poslovanje na kontinentu gde su plaćenici iz ruske grupe Vagner i dalje aktivni uprkos neuspešnoj pobuni kod kuće prošlog meseca.
Odgovarajući na kritike Zapada o odluci Moskve da izađe iz sporazuma o žitu u Crnom moru, u kojem je Ukrajini dozvolila godinu dana da isporučuje žito iz svojih morskih luka uprkos ratu, Putin je ponovio svoj argument da su obećanja data Rusiji o omogućavanju sopstvenog žita i đubriva izvoz je bio ignorisan.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je u ponedeljak da je skok svetskih cena hrane usled kraha sporazuma o Crnom moru i ruskog bombardovanja dunavskih luka koje je Ukrajina koristila kao kružni tok za izvoz „posebno razoran za ugrožene zemlje koje se bore da nahrani svoj narod“.
Putin je na samitu rekao da je više od 70 odsto ukrajinskog žita izvezenog zahvaljujući sada nestalom sporazumu otišlo u zemlje sa visokim ili iznad proseka, uključujući i Evropsku uniju, i da su najsiromašnije zemlje, poput Sudana, „ zeznuli“ i primili manje od 3% pošiljki.
On, međutim, nije spomenuo širi efekat ukrajinske ponude na snižavanje cena na globalnom tržištu.
On je rekao da su zapadne sankcije, uvedene kao odgovor na ruski rat u Ukrajini, koji Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“, čak sprečile Rusiju da isporučuje besplatno đubrivo siromašnim zemljama.
„Pojavljuje se paradoksalna slika. S jedne strane, zapadne zemlje ometaju isporuke našeg žita i đubriva, a sa druge licemerno nas krive za trenutnu kriznu situaciju na svetskom tržištu hrane“, rekao je Putin.
Predsedavajući Afričke unije Azali Asumani, koji je delio binu sa Putinom, iskoristio je sopstveni govor da apeluje na „mirnu koegzistenciju“ između Rusije i Ukrajine, rekavši da bi to spasilo živote onih koji su zavisili od svog izvoza hrane.
Rusija kaže da je 49 od 54 države kontinenta predstavljeno u Sankt Peterburgu, uključujući 17 njihovih šefova država i četiri šefovi vlada.
To je manje od polovine broja lidera koji su učestvovali na poslednjem samitu 2019. godine – za pad za koji je Kremlj delimično okrivio napore Sjedinjenih Država, Francuske i drugih zapadnih zemalja da odvrate lidere da prisustvuju.
Putin je u svom govoru naveo brojne sektore – kao što su energetika, mediji, transport, trgovina, finansijske usluge, medicina, poljoprivreda i proizvodnja automobila – u kojima je Moskva bila spremna da podeli svoju ekspertizu ili posluje. On je takođe rekao da je Rusija spremna da primi više afričkih studenata.
Program uključuje panel diskusije o temama koje se kreću od bezbednosti, nuklearne energije i veštačke inteligencije do obrazovanja i sporta.
Gostujući zvanice su takođe pozvani da posete ruske carske palate ili pogledaju gala meč između ruskih i afričkih „legendi fudbala“.
