Zabrinutost za sigurnost snabdevanja energijom pojačana je u sredu kada je curenje u Poljskoj na naftovodu Družba iz Rusije smanjilo protok nafte u Nemačku.
Poljska je rekla da je curenje informacija verovatno izazvala nesreća, ali da je do njega došlo u trenutku kada zemlje Evropske unije pokušavaju da se odviknu od oslanjanja na rusku energiju kao odgovor na invaziju na Ukrajinu u februaru.
Gasna veza Severnog toka koja opslužuje Nemačku trenutno je van funkcije nakon prošlomesečnog curenja informacija koje su Rusija i Zapad okrivile za sabotažu, a da nisu identifikovali ko stoji iza toga.
Predsednik Vladimir Putin rekao je da je curenje u dva gasovoda Severni tok koji vode iz Rusije u Evropu „čin međunarodnog terorizma“ i da se ljudima oduzima jeftina energija.
Putin je rekao da gas i dalje može da se snabdeva jednim netaknutim delom gasovoda Severni tok 2, ali je na EU da li želi gas ili ne. Nemačka je otkazala projekat Severni tok 2 nakon što je Rusija poslala trupe u Ukrajinu.
Govoreći na energetskom forumu u Rusiji, Putin je rekao da Rusija nije kriva za visoke cene energenata u Evropi.
Uticaj napora da se koristi manje ruske energije, plus naglo smanjenje snabdevanja iz Rusije, osetili su se širom EU od 27 zemalja, sa cenama gasa za skoro 90% višim nego pre godinu dana i strahom od racionalizacije i isključenja struje tokom predstojeće zime .
Ministri energetike EU sastali su se u sredu u Pragu kako bi pokušali da dogovore nove mere za rešavanje krize.
Većina zemalja EU kaže da želi ograničenje cene gasa, ali se ne slažu oko njegovog dizajna. Neke zemlje, uključujući Nemačku, najveće evropsko tržište gasa, i dalje se protive, tvrdeći da rizikuje da uguši snabdevanje.
Nemačka i Holandija iznele su sopstvene predloge pre sastanka u sredu u češkoj prestonici – predlažući 10 „bez žaljenja“ mera EU, uključujući novu referentnu cenu za tečni prirodni gas, strože ciljeve za uštedu gasa i pregovaranje o nižim cenama sa drugim dobavljačima , kao što je Norveška.
U susednoj Poljskoj, operater naftovoda PERN rekao je da je curenje otkriveno u utorak uveče u delu naftovoda Druzhba oko 70 kilometara (43 milje) od centralnog poljskog grada Plocka.
Naftovod Družba, čije ime na ruskom znači „prijateljstvo“, jedan je od najvećih na svetu, koji ruskom naftom snabdeva veći deo centralne Evrope, uključujući Nemačku, Poljsku, Belorusiju, Mađarsku, Slovačku, Češku Republiku i Austriju.
„Ovde možemo da govorimo o slučajnoj šteti“, rekao je Rojtersu telefonom visoki zvaničnik Poljske zadužen za energetsku infrastrukturu Mateuš Berger.
Nemačka rafinerija PCK u gradu Švedu na istoku zemlje saopštila je da i dalje prima naftu iz naftovoda Druzhba, ali smanjenog kapaciteta.
Analitičari širom Evrope navode da je manjak u snabdevanju gasom skoro 15 odsto prosečne zimske potražnje i kažu da Nemačka treba da smanji potrošnju energije za oko petinu, sa zabrinjavajućim implikacijama po najveću evropsku ekonomiju čija se industrija oslanja na obilne, pristupačne zalihe energije.
Energetska kriza je imala negativne efekte širom Evrope jer su preduzeća prenela dodatne troškove, smanjujući kućne budžete.
Vlade takođe pokušavaju da shvate kako da finansiraju hitne mere preduzete da zaštite potrošače i izglade distorzije izazvane porastom cena.
Članica EU Portugal planira da ubrizga 3 milijarde evra (2,9 milijardi dolara) u svoje sisteme električne energije i prirodnog gasa kako bi smanjila cene koje kompanije plaćaju sledeće godine, saopštila je vlada u sredu.
U Britaniji je nova vlada postavila planove za privremeno ograničenje prihoda za generatore električne energije sa niskim sadržajem ugljenika, za koje je industrija rekla da je „de-fakto nenadani porez“ za proizvođače obnovljive energije.
Rastuće cene gasa širom Evrope i Britanije povećale su cenu električne energije.
