Predsednik Vladimir Putin rekao je u sredu da bi Rusija više volela da predsednik Džo Bajden dobije drugi mandat, opisavši ga kao iskusnijeg od Donalda Trampa.
Govoreći u intervjuu dopisniku ruske državne televizije, Putin je izjavio da će raditi sa svakim izabranim liderom SAD, ali je nedvosmisleno istakao da bi više voleo Bajdenovu pobedu kada bi ga pitali ko bi bio bolji izbor sa stanovišta Rusije .
„Bajden, on je iskusniji, predvidljiviji, on je političar stare formacije“, rekao je Putin. „Ali radićemo sa svakim američkim liderom kome američki narod veruje.
Upitan o spekulacijama o Bajdenovim zdravstvenim problemima, Putin je odgovorio da „nisam lekar i ne smatram da je u redu da to komentarišem“.
Bajdenov tim je radio na ublažavanju zabrinutosti demokrata zbog alarma koje je podigao specijalni savetnik o Bajdenovim godinama i sećanju. Došli su u izveštaju u kojem se utvrđuje da Bajden neće biti optužen za bilo kakvu kriminalnu aktivnost zbog posedovanja poverljivih dokumenata nakon što je napustio funkciju.
Putin je primetio da se razgovori o Bajdenovom zdravlju odvijaju u trenutku kada „izborna kampanja u SAD dobija sve brže i sve oštriji tok“.
On je dodao da su navodi o Bajdenovim zdravstvenim problemima kružili i u vreme kada su se sreli u Švajcarskoj u junu 2021. godine, dodajući da je on bio svedok suprotnog i video američkog lidera u dobroj formi.
„Pričali su da je nesposoban, ali ja nisam video ništa slično“, rekao je Putin. „Da, on je zavirio u svoje papire, da budem iskren, ja sam zavirio u svoje, nije velika stvar.
Istovremeno, Putin je primetio da politiku Bajdenove administracije vidi kao pogrešnu.
Veze Rusije i Zapada pale su na najniži nivo od ere Hladnog rata nakon što je Putin poslao svoje trupe u Ukrajinu u februaru 2022.
„Verujem da je pozicija sadašnje administracije jako pogrešna i pogrešna, i rekao sam predsedniku Bajdenu o tome“, rekao je Putin.
Putin je tvrdio da je poslao trupe u Ukrajinu kako bi zaštitio tamošnje govornike ruskog i sprečio pretnju po bezbednost Rusije koju predstavlja pokušaj Ukrajine da se pridruži NATO-u. Ukrajina i njeni zapadni saveznici osudili su akciju Moskve kao ničim izazvan akt agresije.
Putin je tvrdio da je Moskva bila primorana da reaguje nakon što su Ukrajina i njeni saveznici odbili da ispune sporazum iz 2015. o davanju više ovlašćenja separatističkim teritorijama na istoku Ukrajine, gde su separatisti koje podržava Moskva pokrenuli pobunu 2014. godine.
„Možemo samo da žalimo što nismo reagovali ranije, misleći da imamo posla sa pristojnim ljudima“, rekao je Putin.
Upitan o Trampovoj izjavi u subotu, u kojoj je rekao da je svojevremeno upozorio da će dozvoliti Rusiji da radi šta god želi zemljama članicama NATO-a koje su „delinkventne“ u izdvajanju 2% svog bruto domaćeg proizvoda za odbranu, Putin je odgovorio da je na SAD da odrede svoju ulogu u alijansi.
Trampova izjava je u oštroj suprotnosti sa Bajdenovim obećanjem „da će braniti svaki pedalj teritorije NATO-a“, kao što se alijansa obavezuje da sve članice učine u slučaju napada. To je šokiralo mnoge u Evropi, povlačeći zavet iz Poljske, Francuske i Nemačke da će ojačati evropsku bezbednosnu i odbrambenu moć.
Putin je napomenuo da je Trampova izjava pratila njegovu politiku tokom njegovog prvog mandata kada je podsticao saveznike NATO-a u Evropi da povećaju svoju potrošnju na odbranu.
„On ima svoj stav o tome kako treba da se razvijaju odnosi sa saveznicima“, rekao je Putin o Trampu. „S njegove tačke gledišta, u tome ima neke logike, dok sa stanovišta Evropljana nema nikakve logike, a oni bi želeli da SAD i dalje obavljaju neke funkcije koje su ispunjavale od formiranja NATO besplatno“.
On je NATO opisao kao „SAD spoljnopolitičkog alata“, dodajući da „ako SAD misle da im ovaj alat više nije potreban, na njima je da odluče“.
Upitan o svojim utiscima iz prošlonedeljnog intervjua sa bivšim voditeljem Foks njuza Takerom Karlsonom, Putin je rekao da očekuje da će Karlson biti agresivniji. Putin je iskoristio intervju da progura svoj narativ o borbama u Ukrajini, podstakne Vašington da prizna interese Moskve i pritisne Kijev da sedne za pregovore.
„Očekivao sam da bude agresivan i da postavlja takozvana teška pitanja, i ne samo da sam bio spreman za to, već sam to želeo jer bi mi to dalo priliku da oštro odgovorim“, rekao je Putin.
Karlson nije pitao Putina o ratnim zločinima za koje su optužene ruske trupe u Ukrajini, niti o njegovom nemilosrdnom gušenju neslaganja.
„Nije mi dozvolio da uradim ono za šta sam bio spreman“, rekao je Putin, opisujući Karlsona kao „opasnog čoveka“.
