Putinovi komentari na Dan službi bezbednosti, koji se naveliko obeležava u Rusiji, usledili su u trenutku kada je Kijev obnovio pozive za više oružja nakon što su ruski dronovi pogodili energetske ciljeve i kako raste strah da bi saveznik Moskve Belorusija mogao da otvori novi front invazije na Ukrajinu.
Putin je naredio Federalnoj službi bezbednosti (FSB) da pojača nadzor nad ruskim društvom i granicama zemlje kako bi se borila protiv „pojave novih pretnji“ iz inostranstva i izdajnika u zemlji.
U retkom priznanju da invazija na Ukrajinu ne ide glatko, Putin je upozorio na tešku situaciju u ukrajinskim regionima koje je Moskva premestila u septembru i naredio FSB-u da obezbedi „bezbednost“ ljudi koji tamo žive.
„Situacija u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, u oblastima Hersona i Zaporožja je izuzetno teška“, rekao je Putin kasno u ponedeljak u komentarima koje je preneo Rojters.
U septembru, prkosni Putin je na ceremoniji u Kremlju aneksirao deo Ukrajine — nekih 15 odsto zemlje, ali je ranije ovog meseca rekao da rat „može biti dug proces“.
Putinov potez da pripoji te oblasti Kijev i njegovi zapadni saveznici su osudili kao nezakonit.
Putin je u ponedeljak bio u svojoj prvoj poseti Belorusiji od 2019. godine, gde su on i njegov kolega veličali sve bliže veze na konferenciji za novinare kasno uveče, ali gotovo da nisu pominjali Ukrajinu.
Kijev je, u međuvremenu, tražio još oružja sa Zapada nakon što su ruski dronovi „kamikaze“ pogodili energetske ciljeve rano u ponedeljak.
„Oružje, granate, nove odbrambene sposobnosti…sve što će nam dati mogućnost da ubrzamo završetak ovog rata“, rekao je predsednik Vladimir Zelenski u večernjem obraćanju.
Ukrajinska vojna komanda saopštila je da je njihova protivvazdušna odbrana oborila 23 od 28 bespilotnih letelica — većinu iznad glavnog grada Kijeva — u trećem vazdušnom napadu Moskve za šest dana. Rusija je ciljala ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, uzrokujući nestanke struje na temperaturama ispod nule.
Bespilotne letelice „kamikaze“ koje se koriste u napadima su jeftine bespilotne letelice za jednokratnu upotrebu koje lete ka svom cilju pre nego što padnu velikom brzinom i detoniraju pri udaru.
Na severozapadu Ukrajine, već mesecima postoje stalne ruske i beloruske vojne aktivnosti u Belorusiji, bliskom savezniku Kremlja koji su moskovske trupe koristile kao lansirnu rampu za svoj neuspeli napad na Kijev u februaru.
Putinova poseta Minsku izazvala je strahove u Ukrajini oko šireg učešća beloruskih oružanih snaga u invaziji. Putin i Lukašenko jedva da su se dotakli Ukrajine na konferenciji za novinare posle razgovora, umesto toga veličajući prednosti odbrane i ekonomskog usklađivanja.
Lukašenko je više puta ponavljao da nema nameru da šalje trupe svoje zemlje u Ukrajinu, gde je invazija Moskve teško posustala sa nizom povlačenja na bojnom polju pred velikom kontraofanzivom.
Kremlj je u ponedeljak odbacio sugestiju da Putin želi da gurne Belorusiju u aktivniju ulogu. Novinska agencija RIA Novosti citirala je portparola Kremlja Dmitrija Peskova koji je rekao da su takvi izveštaji „neosnovani“ i „glupi“.
I Putin i Lukašenko su se takođe trudili da odbace ideju da Rusija anektira ili apsorbuje Belorusiju.
Rusija nema interesa da bilo koga apsorbuje“, rekao je Putin.
Upitan o ovom komentaru, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da ga treba tretirati kao „visinu ironije“, s obzirom da „dolazi od lidera koji u sadašnjem trenutku, upravo sada, nasilno apsorbuje svoje druge mirne sledeće – komšija na vratima.“
Desetomesečni sukob u Ukrajini, najveći u Evropi od Drugog svetskog rata, ubio je desetine hiljada ljudi, proterao milione iz svojih domova i pretvorio gradove u ruševine.
Ukrajinski generalštab saopštio je da je ruska artiljerija razbila 25 gradova i sela oko Bahmuta i Avdijevke na istoku i nekoliko oblasti oko Kupijanska, grada na severoistoku koji je Ukrajina ponovo zauzela u septembru.
Takođe se navodi da su ukrajinske vazdušne i artiljerijske snage izvele više desetina napada na ruske trupe i opremu, uključujući deponije municije, i oborile dva helikoptera.
Aleksej Kulemzin, gradonačelnik grada Donjecka kojeg je postavila Rusija, rekao je da je ukrajinsko granatiranje pogodilo bolničko krilo, zajedno sa obdaništem, objavljujući na Telegrafu fotografiju onoga što je izgledalo kao čekaonica sa smrskanim nameštajem i opremom.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri račune na bojnom polju nijedne strane.
Rusija kaže da vodi „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini kako bi je oslobodila nacionalista i zaštitila zajednice koje govore ruski. Ukrajina i Zapad opisuju akcije Kremlja kao ničim izazvan agresorski rat.
