Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je u utorak Teheran na sastanku sa vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem, što je prvo putovanje šefa Kremlja izvan bivšeg Sovjetskog Saveza od invazije na Ukrajinu, prenosi Ukrajina.
Putin smatra da je pokušaj Zapada da osakati rusku ekonomiju najstrožim sankcijama u novijoj istoriji objava ekonomskog rata i kaže da se Rusija okreće od Zapada ka Kini, Indiji i Iranu.
Samo tri dana nakon što je američki predsednik Džo Bajden završio posetu Saudijskoj Arabiji, glavni ruski lider stiže u Teheran da održi peti sastanak sa Hamneijem, drugim vrhovnim liderom Irana koji je došao na vlast 1989. godine.
„Kontakt sa Hamneijem je veoma važan“, rekao je novinarima u Moskvi Jurij Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku. „Među njima se razvio dijalog poverenja o najvažnijim pitanjima bilateralne i međunarodne agende.
„Po većini pitanja naši stavovi su bliski ili identični.
Putinova poseta Iranu poklopiće se sa posetom Turskog Tajipa Erdogana, a dvojica lidera će se sastati u Teheranu kako bi razgovarali o sporazumu koji ima za cilj obnavljanje uvoza ukrajinskog crnomorskog žita, kao i Erdoganovoj pretnji da pokrene još jednu operaciju u severnoj Siriji kojoj se Moskva protivi.
U Siriji su Rusija i Iran preovladali u svojoj podršci predsedniku Bašaru el Asadu protiv Zapada, koji je više puta pozivao na njegovo svrgavanje od početka građanskog rata u Siriji 2011.
Šezdesetdevetogodišnji šef Kremlja imao je nekoliko inostranih putovanja poslednjih godina zbog pandemije COVID-a, a zatim i krize izazvane njegovom invazijom na Ukrajinu 24. februara. Njegovo poslednje putovanje izvan bivšeg Sovjetskog Saveza bilo je u Kinu u februaru.
Odlaskom u Islamsku Republiku na svoje prvo veliko inostrano putovanje od rata u Ukrajini, Putin šalje jasnu poruku Zapadu da će Rusija nastojati da izgradi veze sa Iranom, neprijateljem Sjedinjenih Država od Revolucije 1979. godine.
Pre putovanja, Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da su Rusija i Iran dugo bili predmet zapadnih sankcija: cena, kako je rekao, suvereniteta.
Za Teheran je izgradnja veza sa Putinovom Rusijom način da se uravnoteži uticaj Sjedinjenih Država i njihovih saveza širom Zaliva sa arapskim vladarima i Izraelom. Putin će se sastati sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem koji je izabran prošle godine.
„Potreban nam je snažan saveznik, a Moskva je supersila“, rekao je visoki iranski zvaničnik, koji je tražio da ne bude identifikovan.
Ohrabren visokim cenama nafte, Teheran se kladi da bi uz podršku Rusije mogao da izvrši pritisak na Vašington da ponudi ustupke za oživljavanje nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.
Ipak, naginjanje Rusije prema Pekingu značajno je smanjilo iranski izvoz sirove nafte u Kinu – ključni izvor prihoda za Teheran otkako je predsednik Donald Tramp ponovo uveo sankcije 2018.
Razgovori sa Erdoganom će se fokusirati na plan za ponovno pokretanje ukrajinskog izvoza žitarica i pretnju Turske da će pokrenuti nove vojne operacije u Siriji kako bi proširile 30 km (20 milja) duboke „bezbedne zone“ duž granice,
„Razgovori sa Putinom biće fokusirani na žitarice, Siriju i Ukrajinu“, rekao je visoki turski zvaničnik koji je zatražio anonimnost. „U razgovorima će se pokušati rešiti pitanja o izvozu žitarica.
Očekuje se da će Rusija, Ukrajina, Turska i Ujedinjene nacije kasnije ove nedelje potpisati sporazum koji ima za cilj obnavljanje isporuke žita iz Ukrajine preko Crnog mora.
Svaka turska operacija u Siriji bi napala kurdsku IPG miliciju, ključni deo Sirijskih demokratskih snaga (SDF) koje podržavaju SAD, a koje kontrolišu velike delove severne Sirije i koje Vašington smatra važnim saveznikom protiv Islamske države.
Visoki turski zvaničnik je rekao da će se razgovarati o planiranoj operaciji Turske, kao io izveštajima da Rusija i Kurdi deluju zajedno u nekim oblastima Sirije.
