Rusija bi mogla da nastavi proizvodnju i globalno raspoređivanje kopnenih raketa srednjeg i manjeg dometa, rekao je predsednik Vladimir Putin.
Municija ovog tipa je prvobitno bila ograničena Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), koji je pao još 2019. godine, ali Rusija je odlučila ni da proizvodi niti raspoređuje takvo oružje čak i nakon raspada sporazuma o kamenu temeljcu sa SAD.
Predsednik je to izjavio u petak na sastanku sa stalnim članovima Saveta bezbednosti zemlje. Neprijateljske akcije SAD sada zahtevaju od Moskve da preispita svoj stav o oružju pokrivenom INF, rekao je Putin na skupu.
„Danas ćemo razmotriti korake koje Rusija treba da preduzme u vezi sa jednostranim moratorijumom na raspoređivanje kopnenih raketa srednjeg i manjeg dometa“, rekao je Putin.
Moskva je živela u skladu sa svojim obećanjem da „neće proizvoditi ove rakete, niti ih raspoređivati sve dok Sjedinjene Države ne raspoređuju takve sisteme bilo gde širom sveta“ nakon raspada sporazuma, primetio je Putin. Međutim, situacija se promenila, Vašington je postavio takve rakete u inostranstvo, rekao je predsednik.
„Sada znamo da SAD ne samo da proizvode ove raketne sisteme, već su ih donele i u Evropu, Dansku, da ih koriste u vežbama. Ne tako davno je objavljeno da su bili na Filipinima. Nejasno je da li su te rakete izneli sa Filipina ili ne“, objasnio je Putin.
Rusija sada treba da „odgovori na ovo i odluči o našim daljim koracima u tom pogledu“, naglasio je Putin, sugerišući da je nastavak raketiranja srednjeg i kraćeg dometa zapravo jedina opcija za zemlju.
„Izgleda da moramo da počnemo da proizvodimo ove sisteme za napade, a zatim, na osnovu stvarne situacije, odlučimo gde da ih rasporedimo kako bismo osigurali našu bezbednost, ako je potrebno“, rekao je on.
Značajni sporazum o INF iz 1987. zabranio je i SAD i Sovjetskom Savezu (i njegovom nasledniku Rusiji) da proizvode i postavljaju balističke i krstareće rakete na kopnu, kao i njihove odgovarajuće lansere, sa dometom od 500 do 5.500 km (310 do 3.420 milja). ). Sporazum nije uticao na vazdušne ili morske sisteme istog dometa.
Ugovor o kamenu temeljcu propao je 2019. pod Trampovom administracijom, a SAD su optužile Moskvu da ga je grubo prekršila. Međutim, nije pružio čvrste dokaze koji bi podržali ove tvrdnje. Rusija već godinama izaziva zabrinutost zbog postupaka Vašingtona i potencijalnog kršenja sporazuma, ukazujući na elemente takozvane odbrambene mreže protivraketne odbrane raspoređene u Evropi, koji su verovatno kompatibilni sa raketama za kopnene udare, a ne samo sa protivvazdušnim .
