Ruski predsednik Vladimir Putin je ponovio da akcije Moskve nemaju ništa sa energetskom i prehrambenom krizom u svetu i opet optužio Zapad da su njegove ekonomske i finansijske politike kreirale takav scenario. Sadašnji i bivši zvaničnici u sektoru energetike kazali su za CNN da su zabrinuti da bi ruska invazija na Ukrajinu, nakon godina nedovoljnog ulaganja u energetski sektor, dovela svet u krizu, koja bi čak mogla i da nadmaši naftnu krizu iz sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka.
Američki predsednik Džozef Bajden optužio je rusku invaziju na Ukrajinu za rast cena na domaćem tržištu, ali i za nestašice hrane na globalnom nivou. U intervjuu za državni ruski kanal Rusija 1, Putin je optužio SAD za „upumpavanje velike količine novca“ u svoju ekonomiju, u sklopu borbe sa posledicama pandemije koronavirusa, što je dovelo do inflacije i do „nepovoljne situacije na tržištu hrane, jer su, pre svega, cene hrane skočile“.
On je takođe okrivio „kratkovidu politiku evropskih zemalja, a iznad svega Evropske komisije, u energetskom sektoru“ kao još jedan razlog za krizu na tržištima hrane i energenata. „Između ostalog, Evropljani nisu slušali naše hitne zahteve da se sačuvaju dugoročni ugovori o isporuci istog prirodnog gasa evropskim zemljama, a počeli su takođe i da (raskidaju ugovore)… Ovo se negativno odrazilo na evropsko energetsko tržište: cene su skočile. Rusija apsolutno nema ništa sa tim“, kazao je Putin.
Čim su cene gasa porasle, odmah su skočile i cene đubriva, „jer se neka od njih proizvode i uz pomoć korišćenja gasa. Sve je međusobno povezano“, dodao je Putin. „Ali, mi smo upozoravali na to, i to nema nikakve veze sa bilo kojom vojnom operacijom Rusije“, naveo je on.
Kremlj je prošle sedmice saopštio da je Moskva spremna da da „značajan doprinos“ kako bi se izbegla prehrambena kriza kroz izvoz žitarica i đubriva, ako Zapad ukine „politički motivisana ograničenja“ Rusiji.
