Znameniti zakon Evropske unije o veštačkoj inteligenciji stupio je na snagu u četvrtak, za koji Brisel obećava da će pokretati inovacije uz zaštitu prava građana.
EU je ranije ove godine usvojila prva svetska pravila za upravljanje veštačkom inteligencijom, posebno moćnim sistemima kao što je OpenAI ChatGPT nakon teških i napetih pregovora.
Iako su pravila prvi put predložena 2021. godine, postala su hitnija kada je ChatGPT izbio na scenu 2022. godine, pokazujući sposobnost generativne veštačke inteligencije nalik čoveku da izbacuje elokventan tekst u roku od nekoliko sekundi.
Drugi primeri generativne veštačke inteligencije uključuju Dall-E i Midjournei, koji mogu da generišu slike u skoro svakom stilu sa jednostavnim unosom na svakodnevnom jeziku.
„S našim aktom o veštačkoj inteligenciji stvaramo nove zaštitne ograde ne samo da bismo zaštitili ljude i njihove interese, već i da bismo preduzećima i inovatorima dali jasna pravila i sigurnost“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Kompanije će morati da se povinuju do 2026. godine, ali će se pravila koja pokrivaju AI modele kao što je ChatGPT primenjivati 12 meseci nakon što zakon stupi na snagu.
Stroge zabrane korišćenja veštačke inteligencije za prediktivnu policiju zasnovanu na profilisanju i sistemima koji koriste biometrijske informacije da bi zaključili o rasi, religiji ili seksualnoj orijentaciji pojedinca primenjivaće se šest meseci nakon što zakon stupi na snagu.
Zakon poznat kao „Zakon o veštačkoj inteligenciji“ ima pristup zasnovan na riziku: ako je sistem visokorizičan, kompanija ima strožiji skup obaveza koje treba da ispuni kako bi zaštitila prava građana.
Što je veći rizik po zdravlje ili prava Evropljana, na primer, to su veći zahtevi kompanija da zaštite pojedince od štete.
„Geografski opseg Zakona o veštačkoj inteligenciji je veoma širok, tako da će organizacijama koje imaju bilo kakve veze sa EU u svom poslovanju ili bazi klijenata biti potreban program upravljanja veštačkom inteligencijom da bi identifikovale i ispunile svoje obaveze“, rekao je Markus Evans, pravni partner firma Norton Rose Fulbright.
Kompanije koje krše pravila o zabranjenim praksama ili obavezama u vezi sa podacima suočavaju se sa kaznama do sedam odsto godišnjeg prihoda širom sveta.
EU je u maju uspostavila „Kancelariju za veštačku inteligenciju“ od tehnoloških stručnjaka, pravnika i ekonomista u skladu sa novim zakonom kako bi osigurala usaglašenost.
