Britanska kompanija najavila je početak prodaje veštačke piletine proizvođačima hrane za kućne ljubimce ove godine. Ovo označava komercijalizaciju „laboratorijski uzgajanog“ mesa u Britaniji, čime postaje prva zemlja u Evropi koja je to učinila.
Oven Ensor, suosnivač start-up firme Meatli, potvrdio je da su njihovi proizvodi dobili odobrenje od relevantnih institucija poput Agencije za zdravlje životinja i bilja (APHA) i Odjeljenja za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja. Ova dozvola je došla nakon što je Britanija napustila EU, oslobađajući se time od određenih regulativa i stvarajući povoljnu atmosferu za inovacije, posebno u oblasti biotehnologije.
Meatli je uspeo da iskoristi ovaj trenutak, a Ensor ističe da odobrenje pokazuje nameru Ujedinjenog Kraljevstva da postane lider u novim inovativnim oblastima, uključujući prehrambenu tehnologiju. Džejms Kuper, zamenik direktora za prehrambenu politiku u britanskoj Agenciji za standarde hrane, istakao je podršku inovacijama u sektoru stočne hrane, pod uslovom da se sve odvija bezbedno i u skladu sa zakonom.
Ensor veruje da će tržište hrane za kućne ljubimce biti ključno za razvoj uzgajanog mesa u Britaniji. Iako je trenutno fokusirana na hranu za kućne ljubimce, kompanija Meatli planira da licencira svoju tehnologiju i drugim kompanijama za proizvodnju hrane za ljude.
Kompanija je do sada prikupila značajna sredstva od investitora, što uključuje Agronomics i Pets at Home. Očekuje se da će Meatli postići industrijski obim u naredne tri godine, a planira da proširi svoje tržište na SAD, Kanadu i EU, počevši sa hranom za kućne ljubimce.
Kultivisano meso, koje se proizvodi od životinjskih ćelija uzgajanih u laboratorijskim uslovima, već je odobreno za ljudsku ishranu u nekim zemljama poput SAD-a, Singapura i Izraela. Dok EU još nije donela odluku o ovom tipu mesa, pojedine zemlje poput Italije, Francuske i Austrije već su najavile zabranu takvih proizvoda, bez obzira na odluku Unije.
Postoje i protivnici uzgajanog mesa koji upozoravaju na nedovoljno ispitane dugoročne efekte na zdravlje, rizike po stoku i visoku potrošnju energije tokom proizvodnje, što može naneti veću ekološku štetu nego tradicionalno stočarstvo.
