Prokurdski političar osuđen na 42 godine zatvora u Turskoj

Prokurdski političar osuđen na 42 godine zatvora u Turskoj

Turski sud osudio je prokurdskog opozicionog lidera Selahatina Demirtaša na 42 godine zatvora zbog njegove uloge u podsticanju smrtonosnih protesta zbog sukoba u Siriji. Više desetina Demirtasovih političkih saveznika takođe je zatvoreno.

Demirtaš je osuđen po ukupno 47 tačaka optužnice, prenose turski mediji, uključujući zaveru, podsticanje nasilja, narušavanje državnog jedinstva i angažovanje u propagandi u ime terorističke organizacije. Sa 51 godinom, Demirtaš će verovatno umreti u zatvoru ako njegovi pokušaji da se žale na kaznu budu neuspešni.

Demirtaš je bio jedan od 108 optuženih u takozvanom procesu Kobane. Slučaj je bio usredsređen na sirijski grad Kobane, gde su se kurdski militanti i džihadisti Islamske države (IS) borili za kontrolu nad gradom 2014. Demirtaš je optužio turske trupe – koje su u to vreme razmenjivale prekograničnu vatru sa Kurdima – da stoji po strani dok IS opseda grad i da spreči Kurde da pobegnu.

Kao lider prokurdske Narodne demokratske partije (HDP), Demirtaš je pozvao na proteste u pretežno kurdskim regionima južne Turske. Demonstracije su brzo postale nasilne i rezultirale su 37 smrtnih slučajeva i stotinama povređenih. Dva meseca pre protesta, Demirtaš je bio treći na predsedničkim izborima u Turskoj. On je nastavio da je ponovo izazivao predsednika Redžepa Tajipa Erdogana za predsednika 2018. godine, vodeći svoju kampanju iza rešetaka.

Od 108 osoba optuženih za orkestriranje ili učešće u protestima, 18 je u četvrtak zatvoreno. Optužbe su odbačene protiv još 12, dok je 18 pušteno na slobodu čekajući dalje sudske datume, a 72 su i dalje na slobodi. Bivši ko-lider HDP-a Figen Juksekdag osuđen je na 32 godine zatvora zbog sličnih optužbi kao i protiv Demirtaša.

Svedočeći prošle godine, Demirtaš je opisao slučaj kao „političku osvetu“, a svoje navodne saučesnike kao „političke taoce“. Evropski sud za ljudska prava je više puta tražio njegovo oslobađanje.

Ankara, s druge strane, gleda na HDP kao na ogranak Kurdistanske radničke partije (PKK), koju Turska, SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom. PKK vodi pobunu protiv turske države od 1980-ih, koja je odnela desetine hiljada života.

U Ankari je trenutno u toku postupak za stavljanje HDP van zakona i zabrane više od 450 njegovih članova iz politike. Uprkos osudi grupa za ljudska prava, turski tužilac Bekir Sahin izjavio je 2021. da je raspuštanje stranke bilo neophodno jer se bavila „aktivnostima usmerenim na uništavanje i ukidanje nedeljivog jedinstva države“.