Liderka Belorusije u egzilu izjavila je u četvrtak da se nije čula sa svojim zatvorenim mužem 421 dan.
Sviatlana Tsikhanouskaia rekla je da je držanje njenog muža bez komunikacije deo vladine represivne politike.
Sergej Tsihanovski je iza rešetaka otkako je uhapšen 2020. nakon što je najavio planove da ospori autoritarnog predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka na glasanju te godine. Nakon što je Cihanovski uhapšen, njegova žena se kandidovala umesto njega kao glavni opozicioni kandidat, ali su je vlasti primorale da napusti zemlju nakon izbora.
Cihanovski je osuđen na 19 i po godina, a njegova supruga je rekla da vlasti time što ga drže bez komunikacije pokušavaju da „ubede Sergeja da su ga svi zaboravili“.
„Više od godinu dana ne znam za Sergejevo stanje, ne znam da li je smeo da primi gotovinu i da li ima pastu za zube ili toalet papir“, rekla je ona.
Zajedno sa Cihanuskim, nekoliko vrhunskih opozicionih ličnosti takođe je držano inkomunikaciono više od godinu dana.
Među njima su Marija Kolesnikova, vodeća opoziciona ličnost koja služi 11-godišnju zatvorsku kaznu, za koju se nije čulo 443 dana, Mikola Statkevič, opozicioni aktivista čiji rođaci nisu čuli za njega 448 dana i advokat Maksim Znak koji je držan bez komunikacije 449 dana.
„Naša je dužnost da glasno govorimo o njima i da ih podržimo na svaki mogući način“, rekla je Cihanuskaja.
Zapad i opozicija su proglasili izbore u avgustu 2020. koji su Lukašenku dodelili šesti mandat na vlasti kao lažne i izazvali su ogroman talas protesta. Vlasti su odgovorile sveobuhvatnim obračunom u kojem je policija uhapsila 35.000 ljudi, a na hiljade ih je brutalno pretuklo. Mnogi visoki opozicionari su uhapšeni i osuđeni na duge zatvorske kazne, dok su drugi pobegli u inostranstvo.
Vlasti Belorusije ignorisale su zahteve UN da daju informacije o opozicionim aktivistima koji su držani bez komunikacije.
Vodeća beloruska grupa za ljudska prava Viasna broji oko 1.400 političkih zatvorenika u zemlji, uključujući osnivača grupe, laureata Nobelove nagrade za mir Aleša Bjajatskog.
Predstavnik „Vjasne“ Pavel Sapelka rekao je da je držanje opozicionih aktivista incommunicado „oblik torture ne samo za političke zatvorenike već i za njihove porodice“. On je to opisao kao deo „strategije kažnjavanja političkih protivnika i prikrivanja dokaza o okrutnom postupanju i mučenju“.