„Ako bi se Evropa borila protiv Rusije, neke zemlje bi ostale bez municije za nekoliko dana“, rekao je evropski diplomata Rojtersu u ponedeljak, želeći da ostane anoniman. Nije imenovan ni zvaničnik NATO-a koji je opisao tajni pregled zaliha municije.
Lideri bloka predvođenog SAD trebalo bi da se sastanu sredinom jula u Litvaniji. Izvor NATO-a koji se citira u članku očekuje da će ciljevi zaliha za zemlje članice biti povećani na osnovu nedavnog pregleda.
Tačni brojevi inventara su visoko poverljivi, rekao je Rojters, ali najveći deo manjka je u „municiji koja je odlučujuća za borbu“ koju zemlje članice šalju Ukrajini u velikim količinama.
To uključuje granate haubica kalibra 155 mm, raketnu artiljerijsku municiju i municiju za sisteme protivvazdušne odbrane. U poslednjoj kategoriji, zvaničnik NATO je pomenuo sisteme Patriot dugog dometa, koje Ukrajina tek treba da dobije od svojih zapadnih sponzora.
U članku su takođe opisani izazovi jačanja vojne proizvodnje sa kojima se suočavaju članice NATO-a u pokušaju da prebace svoje ekonomije na ratnu osnovu.
Zvaničnik NATO-a je rekao da su u proteklim decenijama zapadne vojske prešle na „amazonski na neki način, neku vrstu „baš na vreme““ sistem proizvodnje i snabdevanja municijom i da bi njegova naknadna oprema bila „zaista skupa“.
Proizvođači odbrane nerado ulažu u opremu i obuku kvalifikovane radne snage, što je i jedno i drugo neophodno za povećanje proizvodnje, bez garantovanog toka vladinih narudžbi u godinama koje dolaze, objasnio je Rojters. Postoji i pritisak zbog globalne nestašice poluprovodnika, što utiče na lance snabdevanja.
Prema rečima zvaničnika NATO-a, malo je verovatno da će zemlje članice godinama ispuniti bilo kakve povećane ciljeve municije, jer će „sve dodatne zalihe koje budemo imali ići ka Ukrajini“.
