Pro-NATO grupa opozicionih lidera iz Finske i Švedske bila je ove nedelje u Vašingtonu na sastancima sa Bajdenovom administracijom i Hilom, rekli su za CNN izvori upoznati sa sastancima.
Dok je bila u glavnom gradu SAD, mala delegacija koju su predvodili Finac Petteri Orpo i Šveđanin Ulf Kristersson sastala se sa pomoćnicom državnog sekretara za evropska pitanja Karen Donfrid, Amandom Sloat iz Saveta za nacionalnu bezbednost, brojnim osobljem na Kapitol Hilu i istraživačkim centrima, uključujući Atlantski savet i Nemački Maršal fond.
Henri Vanhanen, spoljnopolitički savetnik finske stranke desnog centra, rekao je da žele da daju poruku da Finska i Švedska doprinose bezbednosti, da donose nešto na sto i da neće biti teret ulaskom u NATO jer već imaju veoma jaku nacionalnu odbranu. Vanhanen je rekao da je ova poruka dobro primljena.
Na zajedničkim sastancima u Državi i NSC-u postojalo je zajedničko razumevanje da se „bezbednosne garancije“ daju samo članicama NATO-a i da je na Švedskoj i Finskoj da odluče o pridruživanju, rekli su švedski zvaničnik i Vanhanen, od kojih je poslednji primetili da nisu u poziciji da pregovaraju sa vladom SAD. Međutim, bilo je razgovora o tome kako poboljšati ukupnu sigurnost i sigurnost, posebno u prelaznom periodu između prijave i pristupanja. Švedski zvaničnik je rekao da je diskusija uključivala sajber pitanja i veće vežbe na Baltiku.
Obe zemlje imaju za cilj da apliciraju najkasnije do junskog samita NATO-a u Madridu.
Vanhanen je rekao da je to „pragmatično“ pitanje za Finsku jer deli granicu sa Rusijom i da je u ratu sa njima, i rekao da je pridruživanje alijansi pitanje „kada“, a ne „ako“.
Zvaničnici iz Švedske i Finske rekli su da nema sumnje da će američki Senat glasati za odobravanje pristupanja njihovih zemalja NATO-u. Senat mora da odobri ulazak Švedske i Finske u NATO sa najmanje dve trećine glasova.
