Unutar sibirske pećine koja je bila arheološka riznica, naučnici su iskopali pseći zub losa – probušen da bi postao privezak – pažljivo da izbegnu kontaminaciju ovog intrigantnog artefakta napravljenog pre otprilike 20.000 godina.
Netaknuta kolekcija priveska iz Denisove pećine isplatila je dividende. Naučnici su u sredu saopštili da je nova metoda za vađenje drevne DNK identifikovala davnog vlasnika objekta – ženu iz kamenog doba koja je blisko povezana sa populacijom lovaca-sakupljača za koje se zna da su živeli u delu Sibira istočno od pećine u podnožju planine Altaj u Rusiji.
Metoda može da izoluje DNK koja je bila prisutna u ćelijama kože, znoju ili drugim telesnim tečnostima i koju su apsorbovale određene vrste poroznog materijala uključujući kosti, zube i kljove kada je neko rukovao pre hiljadama godina.
Predmeti koji se koriste kao alati ili za lični ukras – privesci, ogrlice, narukvice, prstenovi i slično – mogu pružiti uvid u prošlo ponašanje i kulturu, iako je naše razumevanje ograničeno nemogućnošću da se određeni predmet veže za određenu osobu.
„Smatram da su ovi predmeti napravljeni u dubokoj prošlosti izuzetno fascinantni jer nam omogućavaju da otvorimo mali prozor da bismo putovali nazad i bacili pogled u živote ovih ljudi“, rekla je molekularni biolog Elena Esel sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj, glavni autor studije objavljene u časopisu Nature.
Istraživači koji su pronašli privezak, za koji je utvrđeno da je star 19.000-25.000 godina, koristili su rukavice i maske za lice prilikom iskopavanja i rukovanja njime, izbegavajući kontaminaciju modernom DNK. Postao je prvi praistorijski artefakt povezan genetskim istraživanjima sa određenom osobom. Ne zna se da li ga je žena napravila ili samo nosila.
Esel je rekla da se, držeći takav artefakt u rukama u rukavicama, osećala „preneto u prošlost, zamišljajući ljudske ruke koje su ga stvorile i koristile pre hiljadama godina“.
„Dok sam posmatrao predmet, pala mi je na pamet poplava pitanja. Ko je osoba koja ga je napravila? Da li se ovaj alat prenosio sa generacije na generaciju, sa majke na ćerku ili sa oca na sina? Da možemo da počnemo da se bavimo ovim pitanjima koristeći genetske alate, za mene je i dalje apsolutno neverovatno“, dodao je Esel.
Proizvođač priveska je izbušio rupu u zubu kako bi omogućio neku vrstu sada izgubljene konopca. Alternativno, zub je mogao biti deo trake za glavu ili narukvice.
Naša vrsta Homo sapiens prvi put je nastala pre više od 300.000 godina u Africi, a kasnije se proširila širom sveta. Najstariji poznati predmeti koji se koriste kao lični ukrasi datiraju iz Afrike pre oko 100.000 godina, kaže Mari Soresi sa Univerziteta u Lajdenu, viši arheolog studije.
Denisovu pećinu davno su u različito vreme naseljavale izumrle ljudske vrste zvane Denisovci, neandertalci i naša vrsta. Pećina je tokom godina dala izuzetne nalaze, uključujući prve poznate ostatke Denisovaca i razne alate i druge artefakte.
Nova nedestruktivna istraživačka tehnika, koja se koristi u laboratoriji „čiste sobe“ u Lajpcigu, radi slično kao mašina za pranje veša. U ovom slučaju, artefakt je uronjen u tečnost koja oslobađa DNK iz njega isto kao što mašina za pranje veša podiže prljavštinu sa bluze.
Povezujući predmete sa određenim ljudima, tehnika bi mogla da baci svetlo na praistorijske društvene uloge i podelu rada između polova ili da razjasni da li je neki predmet uopšte napravila naša vrsta. Neki artefakti su pronađeni na mestima za koja se zna da su istovremeno bili naseljeni, na primer, Homo sapiens i neandertalcima.
„Ova studija otvara ogromne mogućnosti da se bolje rekonstruiše uloga pojedinaca u prošlosti prema njihovom polu i poreklu“, rekao je Soresi.
