Hiljade ljudi okupilo se u petak u prestonici Nigera da demonstrira u korist prošlomesečnog puča dok su regionalni lideri razmatrali vojnu intervenciju kako bi obnovili civilnu vlast, preneo je Rojters.
Od vojnog svrgavanja izabranog predsednika Mohameda Bazuma 26. jula, mnogi Nigerijci pridružili su se skupovima koje je organizovala hunta kako bi pokazali podršku generalima, kritikovali zapadne sile i hvalili Rusiju, koja se bori za uticaj sa Zapadom u regionu.
Mirna masa u petak bila je na hiljade, prema Rojtersovom svedoku. Miting je počeo u francuskoj vojnoj bazi u glavnom gradu Nijameju, a zatim su se demonstranti sa znakovima i zastavama proširili na okolne ulice.
„Živela Rusija“, pisalo je na natpisu jednog demonstranta. „Dole Francuska…. Dole EKOVAS“, misleći na Ekonomsku zajednicu zapadnoafričkih država. Na samitu u četvrtak, to telo je naredilo aktiviranje pripravnih snaga koje bi mogle da intervenišu kako bi vratile Bazuma u funkciju.
Vojno preuzimanje vlasti bilo je sedmi državni udar u zapadnoj i centralnoj Africi u tri godine, a demonstracije u Nigeru odražavaju ulične scene u susednom Maliju i Burkini Faso nakon puča između 2020. i 2022. godine.
Gnev naroda usmeren je na bivšu kolonijalnu silu Francusku, čije su snage izbačene iz Malija i Burkine Faso nakon tamošnjih puča i čije je prisustvo u Nigeru ugroženo. Demonstranti u Nigeru napali francusku ambasadu.
„Ovde sam da zatražim odlazak francuskih snaga“, rekao je demonstrant Salamatou Hima u petak. „Slobodni smo i imamo pravo da zahtevamo ono što je od koristi za našu zemlju.
Vojni udar pokrenula je unutrašnja politika, ali ima posledice daleko izvan granica Nigera, podižući avet produbljivanja sukoba u strateški važnom regionu. Niger bogat uranijumom, jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, bio je saveznik Zapada u borbi protiv islamističkih militanata u regionu Sahela.
Američke, francuske, nemačke i italijanske trupe stacionirane su u Nigeru da odbiju lokalne ogranke Al Kaide i Islamske države koji su ubili hiljade i raselili milione širom Sahela.
Očekuje se da će se regionalni komandanti sastati narednih dana. Još nije bilo jasno koliko će dugo trebati snagama ECOVAS-a da se sastave, koliko će biti velike i da li će zaista izvršiti invaziju. Organizacija je istakla da su sve opcije na stolu i da se i dalje nada mirnom rešenju.
Bezbednosni analitičari kažu da bi za uspostavljanje snaga mogle biti potrebne nedelje, što bi potencijalno ostavljalo prostor za pregovore.
Obala Slonovače je jedina zemlja koja je do sada precizirala koliko će vojnika poslati, obećavajući bataljon od 850 u četvrtak.
[1/5] Pristalice nigerske hunte učestvuju u demonstracijama ispred baze francuske vojske u Nijameju, Niger, 11. avgusta 2023. REUTERS/Mahamadou Hamidou
Benin i Sijera Leone su u petak rekli da će dati vojsku, ali nisu rekli koliko. Senegal je prošle nedelje rekao da će dati trupe ako dođe do intervencije.
Većina drugih zemalja u 15-članoj ECOVAS-u do sada je ili odbila da komentariše ili još nije donela odluku.
Na skupu u petak, demonstrant Ali Hasan obećao je da će braniti svoju zemlju. Ako snage ECOVAS-a napadnu, „mi smo civili ti koji ćemo se boriti“, rekao je on.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da podržava napore ECOVAS-a da posreduje, ali je upozorilo na bilo kakvu vojnu intervenciju u Nigeru, rekavši da bi to moglo da destabilizuje zemlju i region.
Francuska je rekla da u potpunosti podržava zaključke samita EKOVAS, ali nije navela nikakvu konkretnu podršku koju bi dala potencijalnoj intervenciji.
Nigerska hunta tek treba da reaguje na izglede za nasilnu intervenciju ECOVAS-a. Ali je odbila ponovljene pozive međunarodne zajednice na dijalog i imenovala novu vladu nekoliko sati pre samita.
Vojne vlade susednog Malija i Burkine Faso saopštile su da će braniti huntu u Nigeru.
U međuvremenu, Afrička unija, Evropska unija, Sjedinjene Države i Ujedinjene nacije rekli su da su sve više zabrinuti zbog Bazumovih uslova u pritvoru.
Komesar UN-a za ljudska prava Volker Turk rekao je u petak da se uslovi „brzo pogoršavaju“ i da bi mogli predstavljati kršenje međunarodnog prava o ljudskim pravima.
Human Rights Vatch je saopštio da je ove nedelje razgovarao sa Bazumom i da im je on rekao da je tretman njegove porodice u pritvoru bio „neljudski i okrutan“.
„Moj sin je bolestan, ima ozbiljno srčano oboljenje i treba da poseti lekara“, rekao je Bazum, citirao je HRV.
Bazumova ćerka Zazija Bazum, koja se nalazi u Francuskoj, rekla je britanskom listu Gardijan da ga hunta drži u žalosnim uslovima kako bi ga izvršila pritisak da potpiše pismo o ostavci. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi uslove njegovog pritvora.
