Hiljade pristalica hunte koja je zauzela Niger u puču ranije ove nedelje marširalo je u nedelju ulicama glavnog grada Nijameja mašući ruskim zastavama, uzvikujući ime ruskog predsednika i snažno osuđujući bivšeg kolonijalna sila Francuska.
Ruska plaćenička grupa Vagner već deluje u susednom Maliju, a ruski predsednik Vladimir Putin bi želeo da proširi uticaj svoje zemlje u regionu, ali još nije jasno da li će novi lideri hunte krenuti ka Moskvi ili će se držati zapadnih partnera Nigera.
Nekoliko dana nakon što su pobunjeni vojnici zbacili demokratski izabranog predsednika Nigera, raste neizvesnost oko budućnosti zemlje, a neki pozivaju na razloge hunte za preuzimanje kontrole.
Pobunjenici su rekli da su zbacili predsednika Mohameda Bazuma, koji je izabran pre dve godine u prvom mirnom, demokratskom prenosu vlasti u Nigeru od nezavisnosti od Francuske, jer nije bio u stanju da obezbedi naciju od rastućeg džihadskog nasilja. Ali neki analitičari i Nigerijci kažu da je to samo izgovor za preuzimanje koje se više odnosi na unutrašnju borbu za moć nego na obezbeđivanje nacije.
„Svi se pitaju čemu ovaj državni udar? To je zato što to niko nije očekivao. Nismo mogli da očekujemo državni udar u Nigeru jer ne postoji društvena, politička ili bezbednosna situacija koja bi opravdala da vojska preuzme vlast“, rekao je za Asošijeted pres profesor Amad Hasan Bubakar, koji predaje na Univerzitetu u Nijameju.
On je rekao da Bazum želi da smeni šefa predsedničke garde, generala Abdurahmana Čianija, koji je takođe Omar i koji je sada zadužen za zemlju. Čiani je bio lojalan Bazumovom prethodniku i to je izazvalo probleme, rekao je Bubakar. AP ne može samostalno da proveri njegovu procenu.
Iako je bezbednosna situacija u Nigeru strašna, nije tako loša kao u susednim Burkina Faso ili Maliju, koji se takođe bore protiv islamske pobune povezane sa Al Kaidom i grupom Islamska država. Prošle godine Niger je bio jedini od tri koja je primetila pad nasilja, prema Projektu podataka o lokaciji i događajima oružanih sukoba.
Niger se do sada smatrao poslednjim pouzdanim partnerom Zapada u naporima da se bore protiv džihadista u afričkom regionu Sahel, gde su se Rusija i zapadne zemlje borile za uticaj u borbi protiv ekstremizma. Francuska ima 1.500 vojnika u zemlji koji vode zajedničke operacije sa Nigerijcima, a Sjedinjene Države i druge evropske zemlje su pomogle u obuci nacionalnih trupa.
Neki koji su učestvovali na nedeljnom skupu takođe su upozorili regionalne organe koji su osudili puč da se drže podalje. „Takođe bih želeo da kažem Evropskoj uniji, Afričkoj uniji i EKOVAS, molim vas da se ne mešate u naš posao“, rekao je Oumar Baru Musa koji je bio na demonstracijama.
„Vreme je da oduzmemo sebi živote, da radimo za sebe. Vreme je da razgovaramo o našoj slobodi i slobodi. Moramo da ostanemo zajedno, moramo da radimo zajedno, moramo da imamo našu istinsku nezavisnost“, rekao je on.
Stručnjaci za konflikte kažu da je od svih zemalja u regionu Niger najviše ugrožen ako se okrene od Zapada, s obzirom na milione dolara vojne pomoći koju je međunarodna zajednica izlila. U subotu je američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da kontinuirani bezbednosni i ekonomski aranžmani koje Niger ima sa SAD zavisi od oslobađanja Bazuma — koji je i dalje u kućnom pritvoru — i „trenutne obnove demokratskog poretka u Nigeru“.
Francuska je u subotu suspendovala svu razvojnu i drugu finansijsku pomoć Nigeru, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. „Francuska zahteva hitan povratak ustavnom poretku pod predsednikom Mohamedom Bazumom, koga su izabrali Nigerijci“, navodi se u saopštenju.
Afrička unija postavila je 15-dnevni ultimatum hunti u Nigeru da ponovo uspostavi demokratski izabranu vladu u zemlji. U nedelju, zapadnoafrički regionalni blok, poznat kao EKOVAS, održava hitan samit u Abudži u Nigeriji.
Međutim, u televizijskom obraćanju u subotu, Brig. General Mohamed Toumba, jedan od vojnika koji je zbacio Bazuma, optužio je skup da je napravio „plan agresije“ na Niger i rekao da će se braniti.
Stručnjaci iz Nigera kažu da je prerano da se zna kako će se stvari odvijati.
„Napetosti sa vojskom i dalje traju. Posle ovog bi moglo da dođe do još jednog puča ili do jače intervencije ECOVAS-a, potencijalno vojne sile, čak i ako je teško predvideti kako se to konkretno može desiti i u kom obliku bi to moglo da poprimi“, rekla je Tatjana Smirnova, istraživač u Centru FrancoPaik. u rešavanju sukoba i mirovnim misijama.
„Mnogi akteri takođe pokušavaju da pregovaraju, ali ishod je nejasan“, rekla je ona.
