Pretnje povratkom u rat u Jemenu ometaju napore da se započnu mirovni pregovori jer se najsiromašnija zemlja arapskog sveta suočava sa sve strašnijom ekonomskom situacijom, rekao je u sredu visoki zvaničnik UN.
Hans Grundberg, specijalni predstavnik UN-a za Jemen, rekao je Savetu bezbednosti da se neprijateljstva između Huti pobunjenika i vladinih snaga nisu vratila na nivo pre šestomesečnog primirja koje je okončano u oktobru, ali je rekao da su povremene borbe i razmene vatre nastavljene .
On je izdvojio šest frontovskih područja. Oni uključuju treći po veličini grad u Jemenu, Taiz, koji je pod opsadom Huta od 2016. godine; Hodeida, gde se nalazi glavna luka Jemena; i naftom bogatu istočnu provinciju Marib, koju su Huti pokušali da zauzmu 2021.
Građanski rat u Jemenu izbio je 2014. godine kada su Huti, koje podržava Iran, izbacili iz svog severnog uporišta i poterali međunarodno priznatu vladu iz glavnog grada Sane. Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom intervenisala je sledeće godine u ime vlade i vremenom se sukob pretvorio u proki rat između Saudijske Arabije i Irana.
Rat je razorio Jemen, ubivši više od 150.000 ljudi i stvorivši jednu od najgorih humanitarnih katastrofa na svetu. Obnavljanje saudijsko-iranskih veza u aprilu izazvalo je nadu u napredak u okončanju sukoba, ali do sada ga nije bilo.
Grundberg je rekao da su njegovi nedavni razgovori sa obe strane pokazali „opštu spremnost da se traže rešenja, ali to tek treba da se pretoči u konkretne korake, posebno u jasan dogovor o putu napred koji uključuje ponovno pokretanje inkluzivnog jemenskog političkog procesa“.
A u pozadini povremenih borbi, rekao je on, pretnje povratkom u rat „ne doprinose održavanju plodnog okruženja za posredovanje“.
Grundberg je pozvao obe strane da se „uzdrže od eskalacijske retorike“ i da nastave da koriste kanale uspostavljene u okviru primirja za deeskalaciju incidenata.
Grundberg je prošlog meseca rekao savetu da je borba oko ekonomskog bogatstva „postala neodvojiva od političkog i vojnog sukoba“ i da se rivali sada bore oko prihoda od luka, trgovine, bankarstva i prirodnih resursa.
Izaslanik UN-a rekao je u sredu da Huti i vlada nastavljaju da „pribegavaju antagonističkim ekonomskim merama kako bi oslabili drugu stranu“ – taktici koja prvenstveno povređuje civile i seje nepoverenje.
„Vlada je i dalje sprečena da izvozi naftne derivate, njen glavni izvor prihoda, a trgovina robom i uslugama unutar Jemena ostaje ograničena zbog ograničenja i nametanja previsokih taksi i poreza“, rekao je Grundberg.
On je takođe naveo dalje pogoršanje osnovnih usluga sa elektranama koje su zatvorene zbog nedostatka goriva i isključenja struje u južnom gradu Adenu, koja je dostigla 18 sati dnevno na zagušljivoj letnjoj vrućini.
Edem Vosornu, operativni direktor Kancelarije UN za humanitarnu pomoć, rekao je savetu da su protesti u Adenu i okolnim provincijama intenzivirani poslednjih nedelja usled velikih nestanka struje i pada vrednosti jemenske valute, rijala.
U nedostatku nastavka izvoza nafte, ona je upozorila da će državni prihodi nastaviti da opadaju, što će dovesti do daljeg smanjenja usluga. I rekla je da će opstrukcije u trgovini nastaviti da cene osnovne robe dalje odvode van dometa za mnoge Jemence.
I Grundberg i Vosornu pozdravili su nedavnu najavu Saudijske Arabije o izdvajanju 1,2 milijarde dolara za podršku budžetu Jemena.
Vosornu je rekao da će novac pomoći da se zadrži struja i da se isplate neke plate, ali sama saudijska sredstva neće biti dovoljna „da se jemenska ekonomija vrati sa ivice kolapsa“.
Iako je od vitalnog značaja da se postigne napredak u političkom rešenju sukoba, ona je rekla da to samo po sebi neće rešiti humanitarnu krizu.
„Tek kada se postigne takav napredak zajedno sa poboljšanim ekonomskim uslovima i ponovnim uspostavljanjem osnovnih usluga videćemo da će humanitarne potrebe početi da se smanjuju“, rekao je Vosornu.
