Jao Rujan je mahnito koračao ispred klinike za groznicu u okružnoj bolnici u kineskoj industrijskoj provinciji Hebei, 70 kilometara jugozapadno od Pekinga. Njena svekrva je imala COVID-19 i bila joj je potrebna hitna medicinska pomoć, ali su sve bolnice u blizini bile pune.
„Kažu da ovde nema kreveta“, rekla je u telefon.
Dok se Kina bori sa svojim prvim nacionalnim talasom COVID-19, hitna odeljenja u malim gradovima i mestima jugozapadno od Pekinga su preplavljena. Jedinice intenzivne nege odbijaju kola hitne pomoći, rođaci obolelih traže otvorene krevete, a pacijenti leže na klupama u bolničkim hodnicima i leže na podovima zbog nedostatka kreveta.
Jaova ostarela svekrva se pre nedelju dana razbolela od koronavirusa. Prvo su otišli u lokalnu bolnicu, gde su snimci pluća pokazali znake upale pluća. Ali bolnica nije mogla da se nosi sa slučajevima COVID-19, rečeno je Jaou. Rečeno joj je da ide u veće bolnice u susednim okruzima.
Dok su se Jao i njen muž vozili od bolnice do bolnice, otkrili su da su sva odeljenja puna. Bolnica Zhuozhou, udaljena sat vremena vožnje od Jaovog rodnog grada, bila je poslednje razočarenje.
Jao je krenuo ka šalteru za prijavu, pored invalidskih kolica koja su mahnito kretala starije pacijente. Još jednom joj je rečeno da je bolnica puna i da će morati da sačeka.
„Besna sam“, rekla je Jao, plačući, dok je hvatala snimke pluća iz lokalne bolnice. „Nemam mnogo nade. Dugo smo bili napolju i užasnut sam jer ona otežano diše.“
Tokom dva dana, novinari AP-a posetili su pet bolnica i dva krematorijuma u gradovima i malim gradovima u prefekturama Baoding i Langfang, u centralnoj provinciji Hebej. Područje je bilo epicentar jedne od prvih epidemija u Kini nakon što je država popustila kontrolu COVID-19 u novembru i decembru. Nedeljama je region bio tih, ljudi su se razboleli i ostali kod kuće.
Mnogi su se sada oporavili. Danas su pijace užurbane, restorani krcaju restorane, a automobili trube u gužvi u saobraćaju, čak i dok se virus širi u drugim delovima Kine. Poslednjih dana, naslovi u državnim medijima govorili su da ovo područje „počinje da se obnavlja normalnim životom“.
Ali život u odeljenjima hitne pomoći i krematorijumima centralnog Hebeija je sve samo ne normalan. Čak i dok se mladi vraćaju na posao, a redovi u klinikama za groznicu se smanjuju, mnogi stariji Hebei padaju u kritično stanje. Pošto su preplavili jedinice intenzivne nege i pogrebne kuće, to bi moglo biti nagovještaj onoga što dolazi za ostatak Kine.
Kineska vlada je prijavila samo sedam smrtnih slučajeva od COVID-19 od kada su ograničenja dramatično popuštena 7. decembra, čime je ukupan broj umrlih u zemlji porastao na 5.241. U utorak je kineski zdravstveni zvaničnik rekao da Kina u svoj zvanični broj smrtnih slučajeva od COVID-19 ubraja samo smrtne slučajeve od upale pluća ili respiratorne insuficijencije, što je uska definicija koja isključuje mnoge smrtne slučajeve koji bi se pripisali COVID-19 na drugim mestima.
Stručnjaci predviđaju između milion i 2 miliona smrtnih slučajeva u Kini sledeće godine, a Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da bi način brojanja u Pekingu „potcenio pravi broj umrlih“.
U bolnici Baoding br. 2, u Zhuozhouu, u sredu, pacijenti su se okupili u hodniku odeljenja za hitne slučajeve. Pacijenti su disali uz pomoć respiratora. Jedna žena je plakala nakon što su joj lekari rekli da je voljena osoba umrla.
Intenzivna intenzivnost je bila tako prepuna da su kola hitne pomoći odbijena. Medicinski radnik je vikao na rođake koji su vozili pacijenta iz hitne pomoći koja je stigla.
„U ovom hodniku nema kiseonika ni struje!“ — uzviknu radnik. „Ako mu ne možete dati ni kiseonik, kako ga možete spasiti?“
„Ako ne želite nikakva odlaganja, okrenite se i brzo izlazite!“ Ona je rekla.
Rođaci su otišli i vratili pacijenta u kola hitne pomoći. Poleteo je, svetla su treperila.
Za dva dana vožnje u regionu, novinari AP-a prošli su tridesetak kola hitne pomoći. Na jednom autoputu prema Pekingu, dva kola hitne pomoći su pratila jedno drugo, svetla su treperila, dok je treće prošlo u suprotnom smeru. Dispečeri su preopterećeni, a gradski zvaničnici Pekinga su ranije ovog meseca prijavili šestostruki porast broja hitnih poziva.
Neka kola hitne pomoći kreću ka pogrebnim ustanovama. U krematorijumu Zhuozhou, peći gore prekovremeno dok se radnici bore da se izbore sa naglom smrću u protekloj nedelji, kaže jedan zaposleni. Radnik pogrebne radnje procijenio je da spaljuje 20 do 30 tijela dnevno, sa tri na četiri prije nego što su mjere protiv COVID-19 popuštene.
„Toliko ljudi je umrlo“, rekao je Zhao Iongsheng, radnik u prodavnici pogrebne robe u blizini lokalne bolnice. „Rade dan i noć, ali ne mogu sve da ih spale.
U krematorijum u Gaobeidianu, oko 20 kilometara (12 milja) južno od Žuodžoua, telo jedne 82-godišnje žene dovezeno je iz Pekinga, na dva sata vožnje, jer su pogrebne kuće u glavnom gradu Kine bile prepune, navodi unuk žene, Liang.
„Rekli su da ćemo morati da sačekamo 10 dana“, rekao je Liang, navodeći samo svoje prezime zbog osetljivosti situacije.
Liangova baka je bila nevakcinisana, dodao je Liang, kada je imala simptome korona virusa i provela svoje poslednje dane zakačena na respirator u pekinškoj intenzivnoj intenzivnoj nezi.
Više od dva sata u krematorijumu Gaobeidian u četvrtak, novinari AP-a su primetili tri vozila hitne pomoći i dva kombija kako istovaruju tela. Stotinjak ljudi zbijeno u grupama, neki u tradicionalnoj beloj kineskoj odeći za žaljenje. Zapalili su pogrebni papir i zapalili vatromet.
„Bilo je mnogo!“ rekao je radnik na pitanje o broju smrtnih slučajeva od COVID-19, pre nego što je direktor sahrane Ma Ksiaovei ušao i doveo novinare da se sastanu sa zvaničnikom lokalne vlade.
Dok je zvaničnik slušao, Ma je potvrdio da je bilo još kremacija, ali je rekao da ne zna da li je COVID-19 umešan. Za dodatne smrtne slučajeve okrivio je dolazak zime.
„Svake godine tokom ove sezone, ima ih više“, rekla je Ma. „Pandemija se nije baš pokazala“ u broju mrtvih, rekao je, dok je zvaničnik slušao i klimnuo glavom.
Čak i dok anegdotski dokazi i modeliranje sugerišu da se veliki broj ljudi zarazi i umire, neki zvaničnici Hebeija poriču da je virus imao veliki uticaj.
„Nema takozvane eksplozije u slučajevima, sve je pod kontrolom“, rekao je Vang Ping, administrativni menadžer bolnice Gaobeidian, govoreći pored glavne kapije bolnice. „Došlo je do blagog pada broja pacijenata.
Vang je rekao da je samo šestina od 600 kreveta u bolnici zauzeta, ali je odbio da dozvoli novinarima AP-a da uđu. Dva kola hitne pomoći stigla su u bolnicu tokom pola sata prisutnih novinara AP-a, a rođak jednog pacijenta rekao je AP-u da su odbijeni od Gaobeidianovog odeljenja za hitnu pomoć jer je bilo puno.
Trideset kilometara (19 milja) južno u gradu Baigou, doktor hitne pomoći Sun Iana bio je iskren, čak i kada su lokalni zvaničnici slušali.
Ima više ljudi sa temperaturom, broj pacijenata je zaista porastao“, rekao je Sun. Ona je oklevala, a zatim dodala: „Ne mogu da kažem da li sam postala još zaposlena ili ne. Naša hitna služba je uvek bila zauzeta.“
Vazduhoplovna bolnica nove oblasti Baigou bila je tiha i uredna, sa praznim krevetima i kratkim redovima dok su medicinske sestre prskale dezinfekciono sredstvo. Pacijenti sa COVID-19 su odvojeni od drugih, kaže osoblje, kako bi se sprečila unakrsna infekcija. Ali dodaju da se ozbiljni slučajevi upućuju u bolnice u većim gradovima, zbog ograničene medicinske opreme.
Nedostatak kapaciteta intenzivne nege u Baigouu, koji ima oko 60.000 stanovnika, odražava problem širom zemlje. Stručnjaci kažu da medicinski resursi u kineskim selima i gradovima, u kojima živi oko 500 miliona od 1,4 milijarde stanovnika Kine, daleko zaostaju za onima u velikim gradovima poput Pekinga i Šangaja. Nekim okruzima nedostaje jedan krevet za intenzivnu negu.
Zbog toga su pacijenti u kritičnom stanju prinuđeni da idu na lečenje u veće gradove. U Badžouu, gradu 40 kilometara (25 milja) istočno od Baigoua, stotinu ili više ljudi spakovalo je u četvrtak uveče odeljenje hitne pomoći Narodne bolnice Langfang br. 4.
Stražari su radili da okupe gomilu dok su se ljudi jurili za položaje. Bez mesta na odeljenju, pacijenti su se prelivali u hodnike i hodnike. Bolesni ljudi izvaljeni na ćebad na podu dok je osoblje mahnito vuklo kolica i ventilatore. U hodniku je pola tuceta pacijenata šištalo na metalnim klupama dok su im rezervoari sa kiseonikom pumpali vazduh u nos.
Ispred sobe za CT skeniranje, žena koja je sedela na klupi šištala je dok su joj šmrklje curile iz nozdrva u zgužvano tkivo. Muškarac se izvalio na nosilima ispred odeljenja hitne pomoći dok su mu medicinski radnici zalepili elektrode na grudi. Pored šaltera za prijavu, žena koja je sedela na stolici dahtala je dok ju je mladić držao za ruku.
„Svi u mojoj porodici imaju COVID“, upitao je jedan muškarac na šalteru, dok su još četvorica tražili pažnju iza njega. „Koji lek možemo dobiti?“
U hodniku je koračao čovek dok je vikao u svoj mobilni telefon.
„Broj ljudi je eksplodirao!“ rekao je. „Ovde nema šanse da dobijete negu, previše je ljudi.
Nije bilo jasno koliko pacijenata ima COVID-19. Neki su imali samo blage simptome, što ilustruje još jedan problem, kažu stručnjaci, ljudi u Kini se više oslanjaju na bolnice nego u drugim zemljama, što znači da je lakše da se resursi hitne medicinske pomoći preopterećuju.
Više od dva sata, novinari AP-a bili su svedoci kako se pola tuceta ili više vozila hitne pomoći zaustavila do bolničke intenzivne nege i utovarila kritične pacijente u druge bolnice, čak i kada su se automobili zaustavljali sa desetinama novih pacijenata.
Bež kombi se zaustavio do intenzivne nege i mahnito zatrubio hitnoj pomoći koja je čekala. „Potez!“ — viknu vozač.
— Idemo, idemo! — zavapi uspaničen glas. Pet ljudi je iz zadnjeg dela kombija izvuklo čoveka umotanog u ćebad i odvezlo ga u bolnicu. Čuvari su u prepunom odeljenju uzvikivali: „Pustite se!
Čuvar je zamolio pacijenta da se pomeri, ali je ustuknuo kada je rođak zarežao na njega. Čovek u paketu je umesto toga položen na pod, usred lekara koji su trčali napred-nazad. — Deda! plakala je žena čučeći nad bolesnikom.
Medicinski radnici pregazili respirator. „Možeš li mu otvoriti usta?“ viknu neko.
Kako su mu bele plastične cevi bile postavljene na lice, čovek je počeo lakše da diše.
Drugi nisu bili te sreće. Rođaci koji su okruživali drugi krevet počeli su da suze dok su se vitalni organi jedne starije žene spljoštili. Muškarac je prevukao tkaninu preko ženinog lica, i oni su stajali, ćutke, pre nego što je njeno telo odvezeno. Za nekoliko minuta, drugi pacijent je zauzeo njeno mesto.
