Premijer Grenlanda Mute Egede obnovio je pozive za nezavisnost od Danske nakon ponovnog interesovanja novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa za kupovinu arktičkog ostrva. U svom novogodišnjem obraćanju, Egede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke saradnji – koje možemo opisati kao okovi kolonijalne ere – i da se krene dalje“, signalizirajući potencijalni referendum o nezavisnosti. Grenland, najveće ostrvo na svetu sa oko 56.000 stanovnika, je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske od 1979. godine, upravljajući svojim unutrašnjim poslovima, dok Kopenhagen nadgleda spoljnu i odbrambenu politiku. Ostrvo ima zakonsko pravo da proglasi nezavisnost, ali i dalje postoji zabrinutost u vezi sa ekonomskom održivošću, pošto se privreda Grenlanda u velikoj meri oslanja na ribolov i godišnje grantove iz Danske, koji čine oko dve trećine njegovog budžeta.
Novoizabrani američki predsednik naveo je u decembarskom postu na Truth Social da „u cilju nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, SAD smatraju da su vlasništvo i kontrola Grenlanda apsolutna potreba“. Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta izražavao nameru da kupi Grenland, nazivajući moguću kupovinu „velikim poslom sa nekretninama“. Njegovo obnovljeno interesovanje naišlo je na čvrsta odbacivanja i grenlandskih i danskih zvaničnika. „Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju“, nedvosmisleno je izjavio Egede u decembru. Slično, danska premijerka Mete Frederiksen je odbacila predlog, ističući da Grenland nije na tržištu.
Ubrzo nakon Trampovog posta, Danska je objavila planove za jačanje svog vojnog prisustva u regionu i na Grenlandu. Ministar odbrane Troels Lund Poulsen otkrio je odbrambeni paket veći od 1,5 milijardi dolara koji ima za cilj jačanje nadzora i bezbednosti u toj oblasti. Ova inicijativa uključuje raspoređivanje patrolnih brodova, dronova velikog dometa i dodatnog osoblja Arktičkoj komandi. „Nismo dovoljno ulagali u Arktik dugi niz godina; sada planiramo jače prisustvo“, rekao je Poulsen, nazvavši tajming objave „ironijom sudbine“.
Strateški značaj Grenlanda je porastao zbog njegovih bogatih prirodnih resursa, kao što su minerali retkih zemalja, i njegove centralne lokacije na Arktiku, koji postaje sve pristupačniji zbog klimatskih promena. Potencijal Arktika za vađenje resursa i nove brodske rute privukao je globalno interesovanje, posebno iz Rusije, Kine i Sjedinjenih Država. Očekuje se da će predstojeći parlamentarni izbori na Grenlandu, zakazani pre 6. aprila 2025. godine, odigrati ključnu ulogu u određivanju daljeg puta ostrva. „Neophodno je preduzeti krupne korake… Predstojeći izborni period mora zajedno sa građanima da napravi ove nove korake“, rekao je Egede.
