Ključni prelaz Abu al Zandin, koji povezuje teritorije pod kontrolom sirijske vlade i opozicije u provinciji Alep, ponovo je zatvoren u utorak nakon što je kratko otvaranje izazvalo nasilne sukobe. Ovaj prelaz, koji je bio zatvoren od 2020. godine, postao je žarište tenzija između sukobljenih strana, s obzirom na političku i vojnu simboliku koju nosi.
Prelaz je bio privremeno otvoren u nedelju, kada je nekoliko kamiona prošlo kroz njega, što su mnogi posmatrali kao znak potencijalnog poboljšanja odnosa između sirijske vlade i opozicionih snaga. Međutim, ovaj potez je odmah naišao na proteste lokalnih aktivista i opozicionih grupa koje su se protivile ponovnom uspostavljanju bilo kakvog vida normalizacije sa vladom predsednika Bašara Asada.
Protesti su kulminirali u artiljerijskim napadima na prelaz, pri čemu je granatiranje zabeleženo u ponedeljak i utorak, nakon čega je prelaz zatvoren. Nije bilo odmah jasno ko je odgovoran za ove napade, ali su izvori bliski opozicionim grupama tvrdili da su naoružani pojedinci koji se protive otvaranju prelaza primorali kamione da se vrate dok su se kretali ka teritoriji pod kontrolom vlade.
Britanska Sirijska opservatorija za ljudska prava izvestila je o granatiranju, a neimenovani zvaničnik iz opozicione vlade koju podržava Turska potvrdio je planove za otvaranje prelaza, ali je negirao da to predstavlja korak ka normalizaciji odnosa sa Damaskom. Zvaničnik je naglasio da su planovi za otvaranje prelaza, bilo komercijalnih ili humanitarnih, potpuno odvojeni od političkog pomirenja sa sirijskim režimom.
„Otvaranje prelaza, bilo komercijalnih ili humanitarnih… nije povezano sa pomirenjem,“ rekao je zvaničnik, napominjući da prelazi između oblasti pod kontrolom Turske i onih pod kontrolom sirijskih Kurda takođe funkcionišu bez političkog približavanja.
Međutim, opozicioni aktivisti i stanovništvo u oblastima pod kontrolom opozicije vide ponovni rad prelaza kao potencijalnu pretnju, jer bi to moglo olakšati sirijskoj vladi da povrati kontrolu nad teritorijama koje trenutno drži opozicija. To je bio povod za nasilne proteste i uspostavljanje šatorskih kampova u znak otpora.
Antivladin ustanak u Siriji, koji traje već 14 godina, pretvorio je zemlju u bojno polje sa više od pola miliona mrtvih i raseljenih polovine predratnog stanovništva. Mnogi delovi zemlje, uključujući provinciju Alep, i dalje su u ruševinama, dok se linije fronta stalno pomeraju u dugotrajnom sukobu između vladinih snaga i različitih opozicionih grupa.
U junu, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i sirijski predsednik Bašar Asad signalizirali su mogućnost obnavljanja diplomatskih veza koje su prekinute pre više od decenije, što bi moglo promeniti tok rata. Međutim, ovakvi pokušaji pomirenja ranije su propadali, a trenutna situacija na prelazu Abu al Zandin ukazuje na duboko ukorenjene tenzije koje i dalje razdvajaju zemlju.
Iako je prelaz ponovo zatvoren, situacija ostaje nestabilna, a neizvesno je da li će ponovo biti pokušaja otvaranja. Sirija, pogođena ratom, i dalje se suočava sa dubokim podelama koje je sukob produbio, a svaki potez ka normalizaciji odnosa između zaraćenih strana nosi rizik od eskalacije nasilja.
