Kako skoro 60 odsto Evrope doživljava istorijsku sušu, više od 100 francuskih opština još uvek nema pristup vodi za piće, rekao je francuski ministar za ekološku tranziciju Kristof Bešu.
„Ništa više nije ostalo u cevima“, rekao je Beču, kako citira EuroNevs, tokom posete gradu Rumulu krajem prošle nedelje, dodajući da više od 100 opština u Francuskoj sada može da se osloni samo na zalihe koje se dostavljaju kamionima.
Sušu je pogoršao razorni toplotni talas koji je doveo do porasta temperature u nekim delovima zemlje i do 40 stepeni Celzijusa, što je izazvalo požare, evakuacije i smrtne slučajeve izazvane toplotom.
Francuska premijerka Elizabet Born rekla je da je suša „najgora ikada zabeležena“ u istoriji zemlje i tvrdi da je takođe imala ozbiljan uticaj na ekonomiju jer je uništila francuske farmere, čiji su usevi uvenuli pod vrućinom.
Neki farmeri kažu da su primetili pad proizvodnje, posebno kod proizvoda poput soje, suncokreta i kukuruza.
Born je osnovao „međuresornu kriznu jedinicu“ za rešavanje situacije i pozvao Francuze da budu „veoma oprezni u pogledu korišćenja naših vodnih resursa“. Većina od 96 francuskih departmana trenutno je na jednom od tri najviša nivoa upozorenja za sušu, a 66 je na najvišem, „kriznom“ nivou upozorenja koji dozvoljava da se voda koristi samo za stvari kao što su zdravlje, civilna bezbednost, piće i sanitarije. .
Nivo „krize“ znači da je zabranjeno zalivati bašte, terene za golf, privatne useve, puniti bazene, prati automobile ili upravljati vodenim parkovima. Mera se takođe može proširiti na ograničavanje upotrebe vode za ljude, stoku i održavanje vodenih vrsta u životu.
Izveštaj Evropske komisije objavljen krajem jula sugeriše da je skoro polovina EU bila izložena upozoravajućim nivoima suše, dok bi se 11 odsto bloka moglo suočiti sa višim nivoom „uzbune“.
Komisija je upozorila da bi velike suše i toplotni talasi mogli da dovedu do pada prinosa u zemljama poput Francuske, Rumunije, Španije, Portugala i Italije. Italijanski farmeri su već rekli da bi polovina njihovih useva mogla biti uništena visokim temperaturama i procenjuju da bi šteta koju su već pretrpeli mogla da premaši 3 milijarde evra (3,1 milijardu dolara).
