Procenjuje se da će u narednih 25 godina infekcije od superbakterija otpornih na lekove odneti gotovo 40 miliona života, prema globalnoj analizi objavljenoj u ponedeljak. Istraživači upozoravaju na hitnu potrebu za akcijom kako bi se izbegao ovaj mračan scenario.
Superbakterije, koje su bakterijski sojevi ili patogeni postali otporni na antibiotike, predstavljaju sve veću pretnju globalnom zdravlju.
Ova analiza označena je kao prvo istraživanje koje prati globalni uticaj superbakterija tokom vremena i pokušava da proceni buduće mogućnosti.
Od 1990. do 2021. godine, prema studiji objavljenoj u časopisu The Lancet, preko milion ljudi godišnje umire od superbakterija, poznatih i kao antimikrobna rezistencija (AMR), širom sveta. Smrtnost među decom mlađom od pet godina od superbakterija zapravo je opala za više od 50% u poslednje tri decenije, zahvaljujući unapređenjima u merama prevencije i kontrole infekcija kod novorođenčadi.
Ipak, kada deca danas obole od superbakterija, infekcije su mnogo teže za lečenje. Smrtni slučajevi kod osoba starijih od 70 godina povećali su se za više od 80% u istom periodu, jer je starija populacija postala podložnija infekcijama.
Broj smrtnih slučajeva od infekcija MRSA, soja stafilokokne bakterije otporne na mnoge antibiotike, udvostručio se na 130.000 u 2021. godini u poređenju sa prethodne tri decenije, navodi se u studiji.
Korišćenjem modeliranja, istraživači su procenili da će, prema trenutnim trendovima, broj direktnih smrtnih slučajeva od AMR-a porasti za 67% i dostići skoro dva miliona godišnje do 2050. godine. Takođe će doprineti dodatnih 8,2 miliona godišnjih smrtnih slučajeva, što predstavlja skok od gotovo 75%, prema modeliranju.
Prema ovom scenariju, AMR će direktno odneti 39 miliona života tokom narednih 25 godina i doprineti ukupno 169 miliona smrti.
Postoje, međutim, i manje katastrofični scenariji. Rad na unapređenju nege teških infekcija i pristupa antimikrobnim lekovima mogao bi spasiti 92 miliona života do 2050. godine, sugeriše model.
Istraživači su analizirali 22 patogena, 84 kombinacije lekova i patogena, kao i 11 infektivnih sindroma poput meningitisa. Studija je obuhvatila podatke iz 520 miliona pojedinačnih zapisa u 204 zemlje i teritorije.
„Ovi nalazi naglašavaju da je AMR već decenijama značajna globalna zdravstvena pretnja i da ta pretnja raste“, izjavio je koautor studije Mohsen Naghavi sa američkog Instituta za zdravstvenu metriku.
Džeremi Noks, šef politike za zarazne bolesti u zdravstvenoj dobrotvornoj organizaciji Wellcome Trust u Velikoj Britaniji, upozorio je da će se efekti povećanja stope AMR-a osetiti širom sveta.
„Povećano opterećenje AMR-om, kako je opisano u izveštaju GRAM-a, predstavlja konstantno urušavanje savremene medicine kakvu poznajemo, jer bi antibiotici na koje se oslanjamo da bi uobičajene medicinske intervencije bile bezbedne i rutinske, mogli izgubiti svoju efikasnost“, izjavio je Noks za AFP.
Iako je postojao kontinuirani porast političke pažnje ovoj temi tokom poslednje decenije, „još treba videti da li vlade širom sveta preduzimaju dovoljne korake, dovoljno brzo, u borbi protiv pretnje AMR-a“, dodao je.
Opisao je sastanak na visokom nivou o AMR-u u Ujedinjenim nacijama zakazan za 26. septembar kao „ključan trenutak“ za borbu protiv superbakterija.
Antimikrobna rezistencija je prirodni fenomen, ali prekomerna upotreba i zloupotreba antibiotika kod ljudi, životinja i biljaka dodatno su pogoršali ovaj problem.
