Predsednik Venecuele Nikolas Maduro položiće zakletvu za treći šestogodišnji mandat do 2031. godine, uprkos tvrdnjama opozicije i međunarodnih posmatrača o izbornoj prevari. Opozicija, predvođena Edmundom Gonzalesom i Marijom Korinom Mačado, tvrdi da su izbori bili neregularni, dok je vlada odgovorila brutalnom represijom i pritiscima.
Maduro je proglašen pobednikom predsedničkih izbora 28. jula samo nekoliko sati nakon zatvaranja birališta. Međutim, opozicija je iznela dokaze da je Gonzales osvojio duplo više glasova, priloživši rezultate sa preko 80% elektronskih glasačkih mašina.
Međunarodne organizacije, poput Karter centra, priznale su podatke opozicije kao legitimne, dok je venecuelanski visoki sud, lojalan Maduru, potvrdio njegovu pobedu bez transparentnih dokaza.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izrazio je podršku opoziciji i osudio Madurovu vladu zbog represije. Slično su reagovali lideri u Evropi i Latinskoj Americi.
Madurova vlada suočila se s masovnim protestima širom zemlje, tokom kojih je više od 20 ljudi ubijeno, a preko 2.000 demonstranata uhapšeno. Aktivisti i demonstranti prijavili su slučajeve mučenja u pritvoru.
Opoziciona liderka Marija Korina Mačado, kojoj je zabranjeno kandidovanje, privedena je u četvrtak nakon što se obratila demonstrantima u Karakasu. Vlada negira njeno hapšenje, dok opozicija tvrdi da su je snage bezbednosti nasilno presrele.
Edmundo Gonzales, koji je trenutno u egzilu u Španiji, obećao je da će se vratiti u Venecuelu, uprkos pretnjama hapšenjem. Njegova porodica već se suočava s pritiscima—njegov zet Rafael Tudares nedavno je kidnapovan, a Gonzalesova ćerka okrivljuje vlast za nestanak.
Dok se Maduro priprema za inauguraciju, mnogi lideri su izrazili sumnju ili odbili prisustvovanje ceremoniji. Kolumbijski predsednik Gustavo Petro najavio je bojkot događaja, protestujući protiv hapšenja opozicionara i kršenja ljudskih prava.
Madurovo produženje vlasti simbolizuje nastavak političke i društvene krize u Venecueli. Dok vlada učvršćuje kontrolu, međunarodna zajednica i domaća opozicija suočavaju se s izazovima u borbi za transparentnost i ljudska prava. Budućnost zemlje ostaje neizvesna, s rizikom od daljeg pogoršanja situacije.
