Predsednik Nemačke raspustio je Bundestag i raspisao nove izbore za 23. februar. Da li će to povratiti političku stabilnost u zemlji?
To je odluka o novom političkom početku Nemačke: savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer raspustio je Bundestag na zahtev kancelara Olafa Šolca (SPD). Kao što se i očekivalo, Štajnmajer je nove izbore raspisao za 23. februar, kako su se to ranije dogovorili lideri poslaničkih grupa Socijaldemokrata (SPD) i Demohrišćana (SCDU/CSU).
„U teškim vremenima kao što su ova sada, za stabilnost je potrebna vlada sposobna da deluje i pouzdana većina u parlamentu“, rekao je Štajnmajer u Berlinu. „Zato sam uveren da su novi izbori pravi put za dobrobit naše zemlje.“
Šolc je zatražio glasanje o poverenju Bundestagu 16. decembra nakon što se takozvana „semaforska koalicija“ koju čine SPD, Zeleni i Liberali (FDP) raspala u novembru, posle tri godine na vlasti. Šolc nije dobio većinu u parlamentu – a on je to tako i želeo. Za Šolcovu manjinsku vladu (SPD i Zeleni) glasalo je tada 207 poslanika, protiv je bilo 394, a uzdržanih 116. Kao što se i očekivalo, kancelaru je nedostajala većina od najmanje 367 glasova.
Posle izglasavanja nepoverenja, Šolc je zatražio od predsednika države Frank-Valtera Štajnmajera da raspusti parlament. Predsednik je za taj potez imao zakonski rok od 21 dan. Štajnmajer je još pre nekoliko nedelja naznačio da je saglasan s tim, kao i sa terminom vanrednih parlamentarnih izbora koji su dogovorili SPD, Zeleni i opozicioni Demohrišćani (CDU/CSU): 23. februara 2025.
Od raskida „semaforske koalicije“, Nemačka je po važnim pitanjima u velikoj meri politički blokirana. Odlazak FDP-a iz vlade doveo je do toga da Šolc vodi vladu SPD-a i Zelenih koja nema većinu u Bundestagu. Bez podrške opozicije, ona više ništa nije mogla da postigne, a pritom postoji hitna potreba za delovanjem – na primer kada je reč o podršci Ukrajini, koju je napala Rusija, kada je reč o lošoj ekonomskoj situaciji u zemlji, ali i migracionoj politici. Zato je Šolcu cilj da se održe izbori.
Inače se parlamentarni izbori u Nemačkoj održavaju svake četiri godine, ali u posebnim, kriznim situacijama, pre svega onda kada kancelar u parlamentu izgubi većinsku podršku, raspisuju se prevremeni izbori.
U Nemačkoj se to dešava izuzetno retko. Ipak, takvi vanredni izbori mogu da budu demokratsko sredstvo ponovnog uspostavljanja legitimiteta i sposobnosti delovanja vlade. Međutim, pretpostavka za raspisivanje takvih izbora je pristanak više ustavnih organa, pre svega predsednika države.
