Bivši lider (78) Zelenih stekao je široku popularnost zbog smirenosti tokom razdoblja nacionalne krize, uključujući pad vlade 2019. i ostavku kancelara Sebastijana Kurca pre godinu dana zbog optužbi za korupciju, koje Kurc poriče.
Krajnje desna Slobodarska stranka (FPO) bila je jedina stranka u parlamentu koja je postavila svog kandidata na izborima protiv Van der Belena, koji je 2016. pobedio u veoma tesnoj trci protiv protivkandidata iz FPO. Sve ostale stranke u parlamentu podržale su predsednika.
Austrijski predsednik obavlja uglavnom ceremonijalnu ulogu, ali ima i velike ovlašćenja u razdobljima tranzicije i turbulencija. Predsednik je vrhovni zapovednik vojske i može da smeni celu vladu ili kancelara.
„Apsolutna većina znači više glasova od svih ostalih kandidata zajedno i to treba shvatiti vrlo ozbiljno. Nisam uopšte bio siguran da će se to dogoditi, ali jeste i jako sam zadovoljan“, rekao je Van der Belen na nacionalnoj televiziji ORF.
Na izborima je imao šestoricu protivkandidata.
Nakon 95 posto prebrojanih glasova na biračkim mestima, projekcija agencije SORA za ORF, zasnovana na tom brojanju, daje Van der Belenu 56,1 odsto glasova, sa marginom pogreške od 1,1 postotnog boda. Njegov najbliži suparnik je Valter Rozenkranc iz FPO, sa 17,9 odsto.
„Aleksander Van der Belen je zaista uspeo u prvom krugu da osigura da on bude sledeći predsednik. Čestitam mu na tome“, rekao je Rozenkranc za ORF.
Glasovi prebrojani u nedelju ne uključuju glasačke listiće poštom, koji će biti prebrojani u ponedjeljak, ali projekcije su za rezultat u celini, uključujući glasanje poštom. Te projekcije su se u prošlosti pokazale vrlo pouzdanim.
Posebna projekcija ARGE Wahlena za novinsku agenciju APA dala je gotovo identične rezultate SORA-inim – Van der Belen je prema toj projekciji osvojio 56 odsto, a Rozenkranc 17,6 odsto glasova.
