Nakon što je proglašen ubedljivim pobednikom na predsedničkim izborima u Alžiru sa 94,7 odsto glasova, predsednik Abdelmadžid Tebune pridružio se svojim protivnicima u kritikama na račun izborne komisije. Tebune, zajedno sa rivalima Abdelalijem Hasanijem Šerifom i Jucefom Aučičeom, doveo je u pitanje tačnost izbornih rezultata, optuživši izbornu vlast za objavljivanje podataka koji se ne poklapaju sa ranijim izveštajima o izlaznosti i lokalnim rezultatima.
Ove tvrdnje o nepravilnostima ozbiljno su narušile ono što je ranije delovalo kao nesporna pobeda 78-godišnjeg šefa države. Prema zvaničnim podacima, Tebune je osvojio više od 94 odsto glasova, daleko ispred svojih rivala – Šerifa, koji je dobio 3,2 odsto, i socijaliste Aučičea sa samo 2,2 odsto glasova.
Ipak, Tebune je, zajedno sa svojim protivnicima, izdao zajedničku izjavu u kojoj optužuje izbornu komisiju za nepravilnosti, što je izazvalo šok u zemlji gde su izbori istorijski pažljivo kontrolisani. Veliki broj Alžiraca, koji su očekivali glatku Tebuneovu pobedu, ostao je zatečen ovim razvojem događaja.
Jedna od ključnih tačaka spora bila je razlika u izveštajima o izlaznosti. Izborni zvaničnici su u nedelju objavili da je izlaznost iznosila samo 23 odsto, sa svega 5,6 miliona glasača od ukupno 24 miliona registrovanih. Ovi brojevi su izazvali sumnje, posebno nakon što su raniji izveštaji na dan izbora govorili o izlaznosti od 48 odsto.
Kandidati i njihove kampanje izrazili su zabrinutost zbog nedoslednosti u rezultatima, navodeći da nije bilo dostupnih zvaničnih zapisnika sa birališta, a takođe su ukazali na pritisak na izborno osoblje da manipulišu rezultatima u korist određenih kandidata.
Ove optužbe dolaze u trenutku kada Alžir prolazi kroz turbulentnu političku situaciju, sa sve većim nezadovoljstvom među građanima i prodemokratskim grupama. Aktivisti su već ranije osudili izbore kao formalnost koja služi da učvrsti vlast političkih elita, dok su organizacije za ljudska prava kritikovali represivne mere tokom predizborne kampanje.
Pored unutrašnje političke nestabilnosti, ovi izbori su došli u trenutku kada više od 50 zemalja širom sveta, uključujući ključne afričke i azijske države, izlazi na izbore tokom 2024. godine.
