Italijanski predsednik i njegove kolege u pet evropskih zemalja zatražili su hitne korake za rešavanje „klimatske krize“ nakon velikih toplotnih talasa, šumskih požara i poplava.
Strahuje se da će takva ekstremna leta u južnoj Evropi štetiti turističkoj industriji, a takođe i žetvi, dva glavna oslonca privrede u regionu.
„Ekstremni prirodni fenomeni uništavaju ekosistem i ugrožavaju naš svakodnevni život, naš način života“, navodi se u saopštenju koje su potpisali predsednik Italije Serđo Matarela i njegove kolege u Grčkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Malti i Portugalu.
Prošlog meseca velika područja Mediterana zagrejala su pod jakim toplotnim talasom, a vatrogasci su se borili da ugase smrtonosne požare širom regiona koji se proteže od Alžira do Turske.
„Nema više vremena za gubljenje, nema više vremena za kompromise iz političkih ili ekonomskih razloga“, naveli su predsednici u saopštenju, dodajući da je mediteranski region posebno izložen rizicima od nestašice vode i dezertifikacije.
Inicijativa je podstaknuta telefonskim razgovorom između Matarele i grčke predsednice Katerine Sakelaropulu, a potom je proširena i na druge članove „Arraiolos grupe” neizvršnih predsednika iz država EU.
„Sve mediteranske zemlje moraju da koordinišu i reaguju, da se angažuju u kolektivnim naporima da zaustave i preokrenu efekte klimatske krize“, dodaje se u saopštenju.
Predsednik u Italiji igra ulogu u rešavanju političkih kriza i ima tendenciju da govori u širem smislu o širim društvenim pitanjima, izbegavajući pritom partijske pozicije.
Saopštenje od četvrtka je alarmiralo, ali nije predložilo konkretne lekove za rešavanje ovog pitanja.
Sama Italija treba da ulaže više i pojača napore kako bi ispunila cilj EU 2030 za niže emisije ugljenika, pokazao je vladin dokument koji je Rojters video prošlog meseca.
