Podrška birača turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu pala je ispod većine potrebne za direktnu pobedu na izborima pošto je prebrojavanje glasačkih listića skoro završeno u nedelju, što je učinilo drugi krug predsedničkih izbora 28. maja verovatnijim, prenosi AP.
Sa skoro 91 odsto prebrojanih glasačkih kutija, Erdogan je imao 49,9 odsto glasova, navodi državna agencija Anadolu. Njegov glavni protivnik, opozicioni lider Kemal Kiličdaroglu, imao je 44,4% pošto se jaz između njih dvojice smanjio.
U međuvremenu, opoziciono orijentisana novinska agencija Anka izvestila je da je sa 95 odsto prebrojanih glasačkih kutija Erdogan imao 49 odsto, a Kiličdaroglu 45 odsto.
Ako nijedan kandidat ne dobije više od 50%, njih dvojica će se takmičiti u drugom krugu glasanja za dve nedelje. Turski izborni organ, Vrhovni izborni odbor, saopštio je da „odmah“ daje brojeve konkurentskim političkim partijama, ali da neće objaviti rezultate dok se prebrojavanje ne završi i finalizira.
Ranije u nedelju, Anadolu i Anka dale su različite delimične rezultate u odnosu na predsedničke izbore u zemlji u nedelju, pri čemu je državna novinska agencija nagovestila da će Erdogan izneti pobedu, ali privatna agencija kaže da je takmičenje krenulo ka drugom krugu.
Državna agencija Anadolu saopštila je da Erdogan vodi sa 51 odsto glasova, dok je Kemal Kiličdaroglu, njegov glavni protivnik, dobio 43 odsto nakon što je 75 odsto glasačkih kutija izbrojano. Novinska agencija ANKA je saopštila da je Erdogan sa glasačkim listićima iz 76 odsto prebrojanih kutija osvojio 48 odsto u poređenju sa Kiličdarogluovim 46 odsto.
Dodatno komplikujući sliku, stranka opozicionog kandidata optužila je Anadolu za manipulisanje rezultatima, insistirajući da je Kiličdaroglu tijesno vodio sa 47,42% do Erdoganovih 46,80%.
Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, koji je vodio kampanju u ime Kilicdaroglua, tvrdi da su posmatrači vladajuće stranke „redovno prigovarali“ na rezultate glasačkih kutija koje su Kiličdaroglua stavljale ispred.
Erdogan je dve decenije upravljao Turskom ili kao premijer ili predsednik. Uoči izbora, istraživanja javnog mnjenja su pokazala da je sve autoritarniji vođa malo iza svog protivnika.
Trka, koja je uglavnom bila usredsređena na domaća pitanja kao što su ekonomija, građanska prava i februarski zemljotres u kojem je poginulo više od 50.000 ljudi, izgleda da se formira kao najteža kandidatura za reizbor u 20-godišnjoj vladavini turskog lidera.
Uz djelimične rezultate koji pokazuju suprotno, članovi Kilicdarogluovog lijevog centra, prosekularne Republikanske narodne partije, ili CHP, osporili su brojke Anadolua, tvrdeći da je državna agencija bila pristrasna u Erodganovu korist.
„Mi smo ispred“, tvitovao je Kiličdaroglu, 74, koji se kandidovao kao kandidat šestostranačkog opozicionog saveza.
Omer Čelik, portparol Erdoganove stranke Pravda i razvoj, ili AK, zauzvrat je optužio opoziciju za „pokušaj atentata na nacionalnu volju“ tvrdeći da državna novinska agencija iskrivljuje rezultate. On je tvrdnje opozicije nazvao „neodgovornim“.
Izbori bi Erdoganu, 69, mogli da daju još jedan petogodišnji mandat ili da ga skine Kiličdaroglu, koji je vodio kampanju sa obećanjem da će vratiti Tursku na demokratskiji put i popraviti ekonomiju pogođenu visokom inflacijom i devalvacijom valute.
Birači su takođe birali poslanike koji će popuniti turski parlament od 600 mesta, koji je izgubio veći deo svoje zakonodavne moći nakon Erdoganovog izvršnog predsedništva. Opozicija je obećala da će vratiti turski sistem upravljanja u parlamentarnu demokratiju ako pobedi i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima.
Više od 64 miliona ljudi, uključujući 3,4 miliona glasača u inostranstvu, imalo je pravo glasa. Ove godine obeležava se 100 godina od uspostavljanja Turske kao republike — moderne, sekularne države rođene na pepelu Otomanskog carstva.
Odziv birača u Turskoj tradicionalno je jak, ali vlada je gušila slobodu izražavanja i okupljanja od pokušaja državnog udara 2016. godine. Erdogan je za neuspeli puč okrivio sledbenike bivšeg saveznika, sveštenika Fetulaha Gulena, i inicirao je veliki udar na državne službenike sa navodnim vezama sa Gulenom i prokurdskim političarima.
Na međunarodnom planu, izbori su viđeni kao test sposobnosti ujedinjene opozicije da izbaci lidera koji je koncentrisao skoro sve državne moći u svojim rukama i radio na tome da ostvari veći uticaj na svetskoj sceni.
Erdogan je, zajedno sa Ujedinjenim nacijama, pomogao u posredovanju u sporazumu sa Ukrajinom i Rusijom koji je omogućio ukrajinskom žitu da stigne do ostatka sveta iz crnomorskih luka uprkos ratu Rusije u Ukrajini. Sporazum, koji sprovodi centar sa sedištem u Istanbulu, ističe za nekoliko dana, a Turska je prošle nedelje bila domaćin razgovora kako bi se održao u životu.
Ali Erdogan je takođe odugovlačio sa nastojanjem Švedske da se pridruži NATO-u, dok je zahtevao ustupke, tvrdeći da je nacija previše popustljiva prema sledbenicima sveštenika sa sedištem u SAD i članovima prokurdskih grupa koje Turska smatra pretnjom nacionalnoj bezbednosti.
Kritičari smatraju da je predsednikov grubi stil odgovoran za bolnu krizu troškova života. Najnovija zvanična statistika navodi inflaciju na oko 44%, što je pad sa visokih od oko 86%. Cena povrća postala je pitanje kampanje za opoziciju, koja je kao simbol koristila luk.
Za razliku od mejnstrim ekonomskog razmišljanja, Erdogan tvrdi da visoke kamate podstiču inflaciju, i vršio je pritisak na Centralnu banku Republike Turske da više puta snizi svoju glavnu stopu.
Erdoganova vlada se takođe suočila sa kritikama zbog svog navodnog odloženog i zakržljalog odgovora na zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je izazvao razaranja u 11 južnih provincija. Smatra se da je slaba primena građevinskih propisa pogoršala žrtve i bedu.
U svojoj predizbornoj kampanji, Erdogan je koristio državne resurse i svoju dominantnu poziciju nad medijima kako bi pokušao da pridobije glasače. Optužio je opoziciju da je u dosluhu sa „teroristima“, da je „pijanica“ i da podržava LGBTK+ prava, koja on opisuje kao pretnju tradicionalnim porodičnim vrednostima u pretežno muslimanskoj naciji.
U pokušaju da obezbedi podršku građana koji su teško pogođeni inflacijom, on je povećao plate i penzije i subvencionisao račune za struju i gas, istovremeno prikazujući domaće odbrambene i infrastrukturne projekte Turske.
Kiličdarogluova šestostranačka Nacionalna alijansa obećala je da će demontirati izvršni predsednički sistem, vratiti nezavisnost pravosuđa i centralne banke i da će preokrenuti mere protiv slobode govora i drugih oblika demokratskog nazadovanja u Turskoj.
Takođe se kandidovao za predsednika Sinan Ogan, bivši akademik koji ima podršku antiimigrantske nacionalističke partije.
Na biračkim mestima, mnogi birači su se borili da savijeju glomazne glasačke listiće — na njima su se nalazile 24 političke stranke koje se takmiče za mesta u parlamentu — i da ih stave u koverte zajedno sa glasačkim listićem za predsednika.
U 11 provincija pogođenih zemljotresom, skoro 9 miliona ljudi imalo je pravo glasa. Oko 3 miliona ljudi napustilo je zonu zemljotresa u druge provincije, ali samo 133.000 ljudi se registrovalo da glasa na novim lokacijama.
Erdogan je rekao da je glasanje proteklo „bez ikakvih problema“, uključujući i provincije pogođene zemljotresom.
„Nadam se da će nakon večernjeg brojanja … biti bolja budućnost za našu zemlju, našu naciju i tursku demokratiju“, rekao je Erdogan.
U Dijarbakiru, gradu sa većinskim kurdima koji je pogođen zemljotresom, Ramazan Akcai stigao je rano na svoje biračko mesto da da svoj glas.
„Dao Bog da to budu demokratski izbori“, rekao je on. „Neka bude od koristi u ime naše zemlje.
