Pre godinu dana, Rusiju je potresla zapanjujuća vest o oružanom ustanku koji je predvodio Jevgenij Prigožin, šef plaćeničke vojske sponzorisane od strane Kremlja. Prigožin je sa svojim vojnicima zauzeo vojni štab na jugu i počeo da maršira ka Moskvi, optužujući lidere Ministarstva odbrane da izgladnjuju njegove snage municije u Ukrajini. Pobuna je zadala ozbiljan udarac predsedniku Vladimiru Putinu, predstavljajući najozbiljniji izazov njegovoj vladavini u skoro četvrt veka.
Prigožin je sa svojom Vagner grupom, privatnom vojnom firmom koju je osnovao 2014. godine, unapređivao političke interese Rusije širom sveta, šaljući plaćenike u Siriju, Libiju, Centralnoafričku Republiku i druge zemlje. Vagnerovi borci su često pružali podršku lokalnim liderima u zamenu za deo rudnih bogatstava.
Nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, Vagner se pokazao kao jedna od najsposobnijih borbenih snaga Moskve, igrajući ključnu ulogu u zauzimanju Bahmuta u maju 2023. godine. Međutim, frustracije zbog nedostatka municije i sukobi sa Ministarstvom odbrane doveli su do Prigožinove pobune u junu 2023. godine.
Prigožinova smrt u avionskoj nesreći 23. avgusta, dva meseca nakon pobune, ostaje misterija. Američke obaveštajne službe zaključile su da je došlo do namerne eksplozije, dok Kremlj negira umešanost. Prigožin je sahranjen u svom rodnom Sankt Peterburgu na privatnoj ceremoniji.
Pobuna je imala dalekosežne posledice na rusku elitu. Mnogi Prigožinovi saveznici su napustili zemlju ili su završili u zatvoru, dok je Kremlj nastavio obračun sa političkim neprijateljima. Ministar odbrane Sergej Šojgu smenjen je, a njegovi saradnici suočili su se sa čistkama zbog optužbi za korupciju.
Uprkos izazovima, model privatne vojne kompanije ostaje atraktivan mnogim u Rusiji. Vagnerovi naslednici, poput Afričkog korpusa, nastavljaju da šire ruski uticaj u inostranstvu. Prigožinova smrt poslala je jezivu poruku elitama, pomažući Putinu da obuzda štetu nanetu njegovom autoritetu pobunom.
Na organizovanim izborima u martu, Putin je osvojio još jedan šestogodišnji mandat. Šojgu je premešten na visoko profilisano mesto sekretara Saveta bezbednosti Rusije, dok su njegovi saradnici suočili sa posledicama čistki. Načelnik Generalštaba, general Valerij Gerasimov, zadržao je svoj posao, dok je general Sergej Surovikin smenjen sa operativne funkcije i premešten na ceremonijalno mesto.
