VAŠINGTON – Oslobađanje američke košarkaške zvezde Britni Griner u četvrtak u zamenu za osuđenog ruskog trgovca oružjem ponovo je postavilo staro pitanje: da li razmene zatvorenika donose više štete nego koristi?
Usred proslava nakon Grinerovog povratka, neki kritičari, uključujući članove Kongresa i federalne organe za sprovođenje zakona, tvrdili su da takve trgovine samo podstiču strane države da ciljaju Amerikance kako bi stekli prednost nad Sjedinjenim Državama, piše Rojters.
Porodice pritvorenih u inostranstvu odbacuju taj argument, rekavši da nema čvrstih dokaza koji to podržavaju i da bi američka vlada trebalo da se fokusira na odvraćanje i kažnjavanje vlada koje nezakonito pritvaraju ili zatvaraju američke građane.
Teško stanje američkih zatočenika u inostranstvu postalo je vidljivo nakon Grinerovog hapšenja u februaru i kada su porodice pojačale svoje napore u vezi sa publicitetom, zaključujući da su godine tihe diplomatije malo doprinele povratku njihovih najmilijih.
Detalji Grinerovog oslobađanja ističu bolne kompromise sa kojima se suočava Bajdenova administracija. Posle višemesečnih pregovora — za koje su se američki zvaničnici nadali da će vratiti kući i Griner i Pola Vilana, bivšeg američkog marinca koga Moskva optužuje za špijuniranje — Rusija je bila voljna samo da oslobodi Griner.
Ta trgovina je značila puštanje iz zatvora za Viktora Buta, ruskog državljanina, koje su američke vlasti nazvale jednim od najvećih svetskih trgovaca ilegalnim oružjem i koji je uhapšen nakon globalne potrage.
„Rusi i drugi režimi koji uzimaju američke građane za taoce ne mogu se pretvarati da postoji ekvivalencija između Britni Griner u svetu i ljudi poput Viktora Buta, takozvanog ‘Trgovca smrću’“, rekao je senator Bob Menendez, demokratski predsednik Senatski odbor za spoljne poslove.
„Moramo prestati da pozivamo diktatorske i skitničke režime da koriste Amerikance u inostranstvu kao moneta za pregovaranje.
Pritvaranje Amerikanaca u inostranstvu nije novost. Od Sovjetskog Saveza zarobljavanja pilota U-2 Frensisa Gerija Pauersa 1960-ih do iranske talačke krize 1970-ih i novijeg zatvaranja američkih državljana u Severnoj Koreji, Iranu i Kini, administracije su se borile sa pitanjem da li i kada da pregovaraju.
Problem je postao akutan, a neke vlade naizgled koriste proizvoljno pritvaranje kao pregovaračku taktiku. U jednom takvom slučaju 2016. godine, Severna Koreja je pritvorila američkog studenta Ota Vormbiera tokom spora sa međunarodnom zajednicom oko lansiranja raketa te zemlje. Varmbier je umro samo nekoliko dana nakon povratka.
Istovremeno, prijatelji i porodice zatvorenika iz SAD vrše pritisak javnosti na administraciju. Februarsko hapšenje Britni Griner u Moskvi pod optužbom da je posedovala „vape kertridže“ sa uljem kanabisa izazvalo je talas podrške obožavalaca, poznatih ličnosti i političara koji su pozivali na njeno oslobađanje i kritikovali Bajdenovu administraciju što nije učinila više.
Mnoge porodice tvrde da bi SAD trebalo da budu spremne da pregovaraju i odbace argument da razmena zatvorenika dovodi do toga da više zemalja zgrabi Amerikance.
„Nisam upoznat sa bilo kakvim konkretnim dokazom da će ovo podstaći više uzimanja talaca“, rekao je Harison Li, sin kinesko-američkog Kai Lija, koga je Kina pritvorila od 2016. „I mislim da je važno naglasiti izvršnu vlast Naredba koju je predsednik Bajden izdao, što je vrlo jasno u obezbeđivanju proaktivnih, kaznenih mera koje se mogu izreći ovim zemljama.“
Bajden je u julu potpisao izvršni nalog kojim se ovlašćuju vladine agencije SAD da uvedu finansijske sankcije i druge mere onima koji su umešani u nezakonito pritvaranje Amerikanaca.
Porodice kažu da nisu videle nasilnu implementaciju naredbe.
Sjedinjene Države ne daju zvaničnu cifru koliko je američkih državljana zadržano u inostranstvu, ali Fondacija za nasleđe Džejmsa V. Folija, nazvana po američkom novinaru otetom i ubijenom u Siriji, kaže da je više od 60 američkih državljana pogrešno pritvoreno u oko 18 zemalja.
Osim pitanja da li zamena zatvorenika podstiče pritvor, administracija se takođe suočava sa kritikama od strane organa za sprovođenje zakona, gde neki dovode u pitanje mudrost trgovine visokoprofiliranim osuđenicima poput Buta.
„Mislim da ne pregovarate sa teroristima, to je klizav teren, ne završava se dobro“, rekao je Robert Zaharijasjevič, bivši agent američke Uprave za borbu protiv droga koji je pomogao u vođenju tima koji je uhapsio Buta.
„Razgovarao sam sa velikim brojem ljudi širom Ministarstva pravde na svim nivoima. Oni su frustrirani, razočarani, obespravljeni.“
Administracija priznaje poteškoće.
„Pregovori o oslobađanju nezakonito pritvorenih lica često su veoma teški – to je samo realnost – delom zbog cene koja se mora platiti da bi se Amerikanci vratili svojim najmilijima, a delom zbog toga što se neposredni rezultati mogu činiti nepravednim ili proizvoljnim, “, rekla je portparol Bele kuće Karin Žan Pjer nakon vesti o oslobađanju Grinerove.
Ti teški izbori značili su da bi Vašington mogao ili ostaviti Vhelana u ruskom pritvoru ili se vratiti praznih ruku nakon višemesečnih pregovora. Vilanova porodica nazvala je situaciju „katastrofom“.
„Gde su svi ovi ljudi sa svojim drugim rešenjima o tome kako da vratimo Amerikance?“ upitala je Elizabet Vilan, sestra Pola Vilana. „Koja je alternativa? Da, užasno je poslati nekoga kao što je Viktor Bout, sigurno, ali to znači da ćemo Amerikance vratiti kući.“
