Potomci škotskog plantažera šećera i kafe iz 19. veka koji je posedovao hiljade robova u Gvajani izvinili su se u petak za grehe svojih predaka, nazvavši ropstvo zločinom protiv čovečnosti sa trajnim negativnim posledicama.
Čarls Gledston, potomak bivšeg vlasnika plantaže Džona Gledstona, otputovao je u Gvajanu iz Britanije sa pet rođaka da ponudi formalno izvinjenje.
„Sa dubokim stidom i žaljenjem priznajemo umešanost naših predaka u ovaj zločin i iskreno se izvinjavamo potomcima porobljenih u Gvajani“, rekao je on publici na Univerzitetu u Gvajani. „Čineći to, priznajemo stalni uticaj ropstva na svakodnevni život mnogih.“
Ni predsednik Gvajane Irfaan Ali, koji je u četvrtak zahtevao reparacije i obrušio se na potomke evropskih trgovaca robljem, ni drugi visoki vladini zvaničnici nisu bili u publici nekoliko stotina studenata, univerzitetskog osoblja i predstavnika lokalnih organizacija.
Tokom svog govora, Gledston je najavio da će njegova porodica stvoriti fond za različite neimenovane projekte u zemlji kao deo „smislenog i dugoročnog odnosa između naše porodice i naroda Gvajane“.
„Pišući ovo iskreno izvinjenje, takođe priznajemo ulogu ser Džona Gledstona u dovođenju najamnih radnika u Gvajanu i izvinjavamo se zbog jasnih i mnogostrukih nepravdi zbog toga“, rekao je on.
Džon Gledston je bio otac britanskog premijera iz 19. veka Vilijama Juarta Gledstona i dobio je više od 100.000 funti odštete za stotine robova.
Čuvena pobuna robova iz 1823. dogodila se na njegovom imanju u Success Villageu na istočnoj obali Gvajane. Pobuna Demerara je ugušena za dva dana sa stotinama ubijenih robova. Nekim porobljenim ljudima su odsečene glave i postavljene su im glave na stubove na putu do Džordžtauna, kolonijalne i sadašnje prestonice Gvajane, kao lekcija drugima sa sličnim idejama.
Ispred sale u kojoj se Gledstonova izvinila, šačica demonstranata je uzvikivala „Ubice! i držao natpise na kojima je pisalo: „Gledstonovi su ubice“ i „Ukradeni ljudi, ukradeni snovi“.
Vođa protesta, Sedrik Kastelou, odbacio je izvinjenje kao „površno“ i rekao da Britanija i druge evropske zemlje duguju Gvajani i Karibima milijarde dolara na ime reparacija.
„Britanska vlada i drugi imali su koristi od trgovine robljem, njihovim potomcima i naslednicima“, rekao je Kastelou. „Oni su nam dužni, a nasleđe će uticati i na buduće generacije.“
Neki demonstranti su ušli u salu. Jedan je počeo da viče na kraju izvinjenja, a ućutkala ga je univerzitetska prorektorka Paloma Mohamed, koja ih je zamolila da ne sramote Gvajanu.
Gledstonova je takođe zahtevala od britanske vlade da započne „smislene razgovore“ sa karipskim trgovinskim blokom od 15 zemalja poznatim kao Karikom koji traži reparacije i angažovao je advokatsku firmu da ispita njen slučaj za finansijsku kompenzaciju od Britanije i drugih evropskih zemalja.
„Takođe apelujemo na druge potomke onih koji su imali koristi od ropstva da otvore razgovore o zločinima svojih predaka i šta bi mogli da urade da izgrade bolju budućnost“, rekla je Gledstonova.
Među onima koji su otputovali u Gvajanu na izvinjenje u petak bila je bivša novinarka Bi-Bi-Sija Laura Trevelijan. Ranije ove godine, njena porodica se izvinila potomcima robova u Grenadi jer su njeni preci posedovali stotine robova na tom istočnom karipskom ostrvu.
„Čini se da zamah za globalni pokret za reparacije predvode Karibi i njihovi intelektualci“, rekao je Trevelijan za Asošijeted pres nakon Gledstonovog govora. „Ljudi poput nas podržavaju Caricom… plan i zaista se nadam da će britanska vlada početi pregovore sa Karibima u bliskoj budućnosti.
Nekoliko nacija se izvinilo za svoju ulogu u ropstvu, uključujući Holandiju.