Odluka Međunarodnog krivičnog suda da izda naloge za hapšenje izraelskog premijera i visokog zvaničnika Hamasa stavlja ih u malu grupu lidera koji će biti optuženi za zločine protiv čovečnosti.
Sud je u četvrtak izdao naloge za izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, njegovim bivšim ministrom odbrane Joavom Galantom i Mohamedom Dejfom, liderom Hamasa za koga Izrael tvrdi da je ubio.
Sudsko veće od tri sudije saopštilo je da su nalozi zasnovani na „razumnim osnovama“ da Netanjahu i Galant snose odgovornost za ratni zločin i zločine protiv čovečnosti u Pojasu Gaze, gde je navodno ubijeno više od 44.000 ljudi, a više od 104.000 ranjen u 13-mesečnom ratu između Izraela i Hamasa.
Netanjahu je osudio nalog, rekavši da Izrael „sa gnušanjem odbacuje apsurdne i lažne postupke“.
U nalogu protiv Deifa navodi se da postoji razlog da se veruje da je bio umešan u ubistvo, silovanje, mučenje i uzimanje talaca koji predstavljaju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti za napade militantne grupe na Izrael 7. oktobra 2023. U tim napadima ubijeno je oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, a oteto je još 250.
Hamas je rekao da pozdravlja naloge protiv Netanjahua i Galanta nakon, kako je rekao, decenija nepravde „fašističke okupacije“.
Saopštenje Hamasa se ne odnosi na nalog za Deifom. Izrael tvrdi da ga je ubio u vazdušnom napadu, ali Hamas nikada nije potvrdio njegovu smrt.
Evo bližeg pogleda na MKS i njegove optužbe protiv izraelskih i Hamasovih lidera:
MKS je stalni sud poslednje instance, osnovan 2002. za krivično gonjenje pojedinaca za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocid i agresiju.
124 države članice Suda potpisale su sporazum kojim je stvoren sud. Desetine zemalja nisu potpisale i ne prihvataju nadležnost suda. Među njima su Izrael, Sjedinjene Države, Rusija i Kina.
MKS se uključuje kada nacije nisu u mogućnosti ili ne žele da krivično gone zločine na svojoj teritoriji. Izrael tvrdi da ima funkcionalan sudski sistem, a sporovi oko sposobnosti ili spremnosti neke nacije za krivično gonjenje podstakli su ranije sporove između suda i pojedinačnih zemalja.
Iako bi nalozi mogli da zakomplikuju putovanje u inostranstvo za Netanjahua i Galanta, malo je verovatno da će se oni uskoro suočiti sa sudijama u Hagu. Zemlje članice su dužne da privedu osumnjičene za koje je raspisan nalog ako kroče na njihovo tlo, ali sud nema načina da to sprovede.
Sudije MKS-a izdale su oko 60 naloga za hapšenje, a 21 osoba je privedena i pojavila se na sudu, navodi se na sajtu. Oko 30 ljudi je ostalo na slobodi. Sud je doneo 11 osuđujućih i četiri oslobađajuće presude.
Sud je rekao da postoje razumni razlozi da se veruje da Netanjahu i Galant, koji je smenjen ranije ovog meseca, snose odgovornost kao saizvršioci ratnog zločina gladovanja i zločina protiv čovečnosti, uključujući ubistva, progon i druga nehumana dela.
Sud je rekao da, iako nije mogao da dođe do zaključka o zločinu protiv čovečnosti istrebljenja, rekao je da je optužba za ubistvo potkrepljena navodima da su stanovnici Gaze bili lišeni osnovnih potrepština kao što su hrana, voda, struja i medicinske potrepštine. To je stvorilo uslove „sračunate da dovedu do uništenja dela civilnog stanovništva u Gazi“, što je dovelo do smrti dece i drugih od neuhranjenosti i dehidracije.
Sud je takođe utvrdio da su lekari, sprečavajući da bolničke zalihe i lekovi dospeju u Gazu, bili primorani da operišu i sprovode amputacije bez anestezije ili nebezbednih sredstava za smirenje, što je dovelo do „velike patnje“.
Sud je saopštio da je utvrdio dva incidenta u kojima su dokazi koje je pružilo tužilaštvo omogućili da se zaključi da su napadi bili namerno usmereni na civile. U njemu se navodi da postoje razumni razlozi da se veruje da Netanijahu i Galan nisu uspeli da spreče te napade.
Iako su nalozi za hapšenje klasifikovani kao tajna radi zaštite svedoka, sud je rekao da je pružio neke informacije jer se činilo da je ponašanje koje je inspirisalo naloge u toku. Takođe je rečeno da želi da žrtve i njihove porodice budu obaveštene o nalozima.
Deif, koji je bio najviši komandant Hamasovog vojnog krila, navodno je naredio napad 7. oktobra i nije uspeo da ga spreči.
Sud je rekao da masovni pokolj ljudi u nekoliko izraelskih naselja i koncert na otvorenom predstavljaju zločin protiv čovečnosti i ratni zločin ubistva. Takođe je utvrdilo da se ti napadi kvalifikuju kao ratni zločin namjernog usmjeravanja napada na civile.
Pored toga, sudije su utvrdile da navodi o seksualnom napadu na zarobljenike i taoce — uglavnom žene — daju razumne osnove za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine mučenja i silovanja.
Sud je prošle godine raspisao poternicu za ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zbog optužbi da je odgovoran za otmice dece iz Ukrajine. Rusija je odgovorila izdavanjem sopstvenih naloga za hapšenje za Hanom i sudijama Međunarodnog krivičnog suda.
Šanse da se Putin suoči sa suđenjem pred MKS su malo verovatne jer Moskva ne priznaje nadležnost suda niti izručuje svoje državljane.
Bivšeg libijskog lidera Moamera Gadafija uhvatili su i ubili pobunjenici ubrzo nakon što je MKS izdao nalog za njegovo hapšenje po optužbama vezanim za brutalno gušenje antivladinih protesta 2011. godine.
Jednom od najozloglašenijih afričkih ratnih vođa, Džozefu Koniju, MKS je 2005. godine izdao nalog za hapšenje. Kao vođa Gospodnje vojske otpora u severnoj Ugandi, suočava se sa 12 tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistvo, seksualno porobljavanje i silovanje, i 21 tačka za ratne zločine. Uprkos međunarodnoj potjernici i nagradi od 5 miliona dolara, Koni je i dalje na slobodi.
MKS traži bivšeg sudanskog predsednika Omara al-Bašira zbog optužbi u vezi sa sukobom u Darfuru. Al-Baširu su uručeni nalozi za hapšenje 2009.
