Brisel se trudi da se pripremi za dalje rezove u isporuci ruskog gasa, a sledeće nedelje će predstaviti plan kako bi zemlje mogle da se izbore ove zime ako Moskva obustavi isporuke.
U međuvremenu, EU pregovara o ambicioznijim zakonima koji će podstaći zemlje da zamene ruski gas čistom energijom ove decenije i smanje emisije CO2 koje zagrevaju planetu.
Parlamentarni odbor za energetiku podržao je u sredu predlog da se poveća cilj EU za uštedu primarne i finalne energije na 14,5% do 2030. godine u poređenju sa očekivanim nivoima, i odredio obavezujuće doprinose za svaku zemlju.
Zakonodavci žele daleko veći cilj od uštede energije od 9% koju je Komisija prvobitno predložila prošlog leta, iako je Brisel to povećao na 13% u maju u pokušaju da se brže odustane od ruskih goriva nakon što je Moskva napala Ukrajinu.
„Dobro za klimu, a loše za Putina“, rekao je Niels Fuglsang, vodeći poslanik na predlogu, u tvitu nakon glasanja. Predlog je usvojen velikom većinom od 50 glasova za, 7 protiv i 13 uzdržanih.
Poslanici su takođe velikom većinom podržali cilj da se 45% energije u EU dobije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, u odnosu na 22% u 2020. Brisel je prvobitno predložio 40%, podižući ga na 45% nakon invazije.
Za postizanje cilja uštede energije biće potrebno renoviranje miliona zgrada gladnih energije, koje proizvode trećinu emisija gasova staklene bašte u EU.
Zemlje će takođe morati da prevaziđu višegodišnja kašnjenja u izdavanju dozvola koja trenutno ometaju nove projekte vetra i solarne energije. EU je predložila poseban zakon o brzom izdavanju dozvola za obnovljive izvore energije.
Evropski parlament u punom sastavu glasaće o predlozima u septembru. Ako budu odobreni, oni će formirati stav parlamenta za pregovore sa zemljama EU o konačnim zakonima.
Zemlje su rekle da podržavaju originalne predloge Komisije, koji bi već označili skok u ambicijama u poređenju sa aktuelnim politikama EU, i planiraju da razmotre ambicioznije ciljeve u predstojećim pregovorima.
