U minutima nakon što je ovog meseca ubijen bivši japanski premijer Šinzo Abe, došlo je do izliva zabrinutosti i gneva od strane lidera iz celog sveta.
U Kini je, međutim, nastala bujica poruka na internetu druge vrste. „Nadam se da je revolveraš dobro“, izjavio je jedan. Još jedan popularan mem je glasio: „Predsednik Kenedi posećuje Šinzo Abea.“
Dok su desetine miliona Japanaca čekale vesti o Abeovoj sudbini, neki u Kini su njegovog napadača nazvali „herojem“, a drugi su mu poslali „tople čestitke“.
Nakon što je potvrđena smrt 67-godišnjaka, vlasnici nekih malih kineskih restorana i auto-gradilišta ponudili su popuste kako bi obeležili „srećnu“ priliku.
Poruke su bile bezosećajne i uvredljive za mnoge posmatrače i naglasile su duboku napetost antijapanskog osećanja koja se decenijama zadržala u Kini nakon brutalne invazije Tokija prošlog veka.
Iako se čini da su politički lideri Pekinga, državni mediji i cenzori intervenisali da ublaže odgovor, ova epizoda je bila jasan podsetnik na patriotsku rulju koja može da dominira kineskim internetom.
Iakiu Vang, viši kineski istraživač u Human Rights Vatch-u, rekao je da je „razumljivo“ da su Kinezi i dalje zabrinuti zbog zločina kao što je masakr u Nandžingu, kao i Abeovih posjeta hramu Jasukuni, u kojem se odaje počast poginulim u ratu u Japanu, uključujući neke osuđeni ratni zločinci.
Ali proslava ubistva bivšeg premijera i dalje „veliko govori o stepenu toksičnosti kineskog nacionalizma — za šta je kriva samo Komunistička partija Kine“.
„U glavama onih koji su slavili njegovu smrt, Abe nije bio ljudsko biće koje je tragično ubijeno, već simbol nesavesnog japanskog imperijalizma“, rekla je ona.
„Dugoročno gledano, usmeravanje Kineza da mrze spoljnog neprijatelja služi im za odvraćanje pažnje od preispitivanja sopstvenog neuspeha KPK u upravljanju zemljom.
U izjavama koje su kineski državni mediji objavili 9. jula, dan nakon pucnjave, predsednik Si Đinping je izrazio saučešće, rekavši da su on i Abe „postigli važan konsenzus“ o odnosima. I izrazio je nadu u „dobrosusedske, prijateljske i kooperativne” veze sa Fumiom Kišidom, premijerom.
Prema Henriju Gaou, stručnjaku za Kinu na Univerzitetu za menadžment u Singapuru, Peking priznaje da „mržnja“ građana prema Japanu može izmaći kontroli i „postati opasna“.
Ali Gao veruje da najnoviji nalet nacionalizma odražava „istinska uverenja mnogih ljudi“ u Kini.
Dok su ožalošćeni polagali cveće u čast Šinza Abea, kineski Global Times kritikovao je bivšeg premijera © Issei Kato/Reuters
„Zvanična propaganda je usađivala mržnju prema Japanu zbog zločina u Drugom svetskom ratu, a slika Japana kao neprijatelja čvrsto se učvrstila u glavama većine ljudi, uprkos velikoj količini pomoći i investicija koje je Japan pružio Kini od početka Reformski period [Kine]“, rekao je on.
Uprkos Ksijevoj izjavi, u danima nakon Abeove smrti, Global Times, nacionalistički tabloid, iskoristio je atentat da istakne nedostatke u japanskom ekonomskom i političkom sistemu.
„Iako je Abe bio japanski premijer sa najdužim stažom, u Japanu postoje pomešana mišljenja o njemu, a javno mnjenje protiv Abea je uvek postojalo, uključujući nezadovoljstvo rastućim jazom između bogatih i siromašnih izazvanim Abenomikom, i gađenje prema njegovo prisilno prilagođavanje vojne i bezbednosne politike“, rekao je Sjang Haoju, naučni saradnik na Kineskom institutu za međunarodne studije.
Kontradikcije između neke jezive onlajn retorike, Sijeve poruke saučešća i iglanja državnih medija, otkrile su delikatnu ravnotežu koju je Peking morao da uspostavi u pozadini rastućeg pritiska SAD, Japana i drugih saveznika protiv Kine.
„Peking ima interes da ne dozvoli da nacionalistička osećanja izmaknu kontroli na način koji bi potkopao njegovu spoljnu politiku, posebno njegov interes za ublažavanje tenzija sa Japanom“, rekla je Džesika Brant, ekspert za spoljnu politiku i tehnologiju u Institutu Brukings. , američki think-tank.
„Ono što je interesantno u ovom slučaju je da je najmanje jedna visoka ličnost, [bivši urednik Global Timesa] Hu Ksiđin, odmah izašla da pokuša da uguši deo vatre, a ministarstvo spoljnih poslova i izveštavanje državnih medija su to zaista odigrali prilično ravno.”
Ona je takođe istakla da, iako postoji „očigledan“ talas nacionalističkih osećanja, i dalje je teško dobiti reprezentativnu sliku o raspoloženju javnosti u Kini samo gledanjem onlajn komentara.
Nasleđe sukoba i zverstava nastavilo je da izaziva duboke kulturne i političke pukotine između istočnoazijskih suseda. Godinama, tenzije ne samo da tinjaju između Japana i Kine, već i između Japana i Južne Koreje i Tajvana i Kine, povremeno prerastaju u političke kontroverze i izazivaju proteste i bojkote potrošača.
Najnovije kinesko nacionalističko rasplamsavanje malo je verovatno da će izazvati nepopravljivu štetu vezama između Tokija i Pekinga, kažu stručnjaci.
Ali neki su oprezni u pogledu uloge koje bi takve epizode mogle da imaju u podsticanju budućih sukoba, posebno imajući u vidu sve veću vojnu asertivnost Pekinga u regionu i neizvesnost oko toga da li će Kišida nastaviti sa revizijom japanskog pacifističkog ustava, ambiciju koju Abe dugo drži.
„Ako Japan promeni svoj mirovni ustav i počne da podstiče militarizam, stvari bi se mogle promeniti“, rekao je Gao.
