Desetine porodica čiji su najmiliji ubijeni u terorističkom napadu 11. septembra zatražili su od predsednika Džoa Bajdena da osigura da milijarde dolara avganistanskih fondova koje su zamrznule SAD ne mogu biti iskorišćene za pokrivanje zahteva za odštetu protiv talibana.
„Svaka upotreba 7 milijardi dolara za isplatu presuda članovima porodice 11. septembra je pravno sumnjiva i moralno pogrešna“, naveli su oni u pismu poslatom Beloj kući u utorak. Neki od potpisnika su podneli zahtev za odštetu, ali ne žele da im se dodeli novac za koji veruju da „pripada avganistanskom narodu i samo avganistanskom narodu“. Politico je bio prvi medij koji je objavio sadržaj prepiske.
Sredstva su u vlasništvu avganistanske centralne banke, a SAD su ih zaplenile kada se u avgustu prošle godine srušila vlada u Kabulu koju podržava Vašington, dok su talibanske snage napredovale ka prestonici. U februaru, Bajden je potpisao izvršnu naredbu koja je zaštitila polovinu od 7 milijardi dolara od pravnih potraživanja, ostavljajući drugu polovinu izloženom.
Bela kuća je saopštila da istražuje načine da potroši novac za dobrobit avganistanskog naroda, istovremeno sprečavajući da dođe u ruke „talibana i zlonamernih aktera“. Pismo poziva Bajdena da izmeni svoju naredbu, osiguravajući da cela suma bude zaštićena u tu svrhu.
„Žrtve terorizma, uključujući žrtve 11. septembra, imaju pravo na svoj dan na sudu. Ali oni nemaju pravo na novac koji po zakonu pripada avganistanskom narodu“, navodi se.
Oko 150 članova porodica žrtava 11. septembra tužilo je Talibane i Al-Kaidu pre skoro dve decenije i, nakon godina sudskih postupaka, obezbedilo odštetu od 7 milijardi dolara. Deo zajednice veruje da, pošto su talibani ponovo na vlasti u Avganistanu, avganistanska sredstva zaplenjena od strane SAD pripadaju militantnom pokretu i da treba da se koriste za pokrivanje potraživanja.
„Avganistanci su imali svaku priliku da uzvrate talibanima“, rekao je za Politiko u februaru Bret Iglson, koji predstavlja grupu podnosilaca zahteva koji gledaju na zamrznutu imovinu. „Ne vidim kako to mogu tražiti kao svoj novac.
Debata o ispravnom načinu trošenja novca dodatno je komplikovana ekonomskom krizom i verovatno glađu sa kojom se Avganistan sada suočava. Prema UN-u, ogromnog 95% stanovništva ne dobija dovoljno hrane.
Neke humanitarne grupe kažu da je zabrinutost da će pomoć dospeti u ruke talibana pogrešna, jer su godinama uspešno delovale u delovima Avganistana pod kontrolom talibana, dok je vlada u Kabulu bila u savezu sa SAD.
