Poslednja epidemija afričke kuge trajala je pola godine i tek što je suzbijena, pojavila se ponovo. Prema zvaničnim podacima Ministartsva poljoprivrede, sada je ima u Šidu, Smederevu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Grockoj, Kraljevu. Na farmama na kojima se pojave zaražene svinje, mora odmah da se izvrši eutanazija, da se uklone svi leševi i da se proglasi zaraženi i ugroženi krug. Nenad Budimović iz PKS kaže da je bezbedno kupovati svinjsko meso u radnjama i mesarama jer su, ističe, procedure za afričku kugu stroge, kao i za kontrolu mesa.
Nenad Budimović iz Privredne komosre Srbije kaže da se meso kontrolište i da građani treba da se osećaju bezbedno kada kupuju meso u radnjama i mesarama. Ističe da se afrička kuga, kada jednom uđe u neku oblast, teško iskorenjava.
„To nam govori činjenica da je od 2007. kad je iz Afrike došla u Gruziju, još uvek u Evropi i proširila se na ceo svet. Imamo je i u Kini, u Rusiji“, rekao je Budimović u Beogradskoj hronici.
Napominje da od afričke kuge obolevaju samo svinje, ali da se bolest lako širi.
„Izazivač je DNK virus, koji je vrlo otporan u spoljnoj sredini i to je jedna od specifičnosti ove bolesti. Izdržava dosta dobro nisku temperaturu, tako da u svežem mesu na nekih minus 18 do 20 stepeni može i hiljadu dana da obituje, odnosno da preživi. Jedino ga uništava temperatura od nekih 70 stepeni, znači termički obrađeno meso, i to je najbezbednije da bi se konzumiralo“, kaže Budimović.
„To znači da se ne čisti ono što ostane od hrane, što životinja izluči, feces, urin, blato, neuređeni u smislu da nema betona da može da se pere, očisti itd. Međutim, vrlo je bitno da se vodi računa i o proceduri ulaska i izlaska za objekte gde su životinje, pogotovo veće farme, gde moraju da postoje dezobarijere, da budu ograđane žicom od glodara i drugih životinja“, rekao je Budimović.
Ističe i da bolest može da se prenosi putem hrane.
„Ako imamo meso u kojem je virus prisutan, naprave se kobasice, daju se komšijama – tako je obično u vreme svinjokolja… Jednostavno, i na taj način može da se prenese, ali i opremom, obućom, odećom, glodarima, muvama, krpeljima i to je ta specifičnost zbog čega se ponovo pojavilo. Bolest je bila tu, samo je sad na nekom kraju države buknula iz tih razloga“, navodi Budimović.
Farmeri su dužni da obaveste veterinare ukoliko im se razbole životinje. Prvi simptomi su, kaže, neveselost, neuzimanje hrane, teško ustajanje, krvarenje po koži. Za bolesne životinje koje se eutanaziraju predviđena je nadoknada.
