Više od godinu dana nakon obustave radova u velikom rudniku bakra, nova administracija razmatra ponovni početak. Poslovne grupe vrše pritisak na predsednika da razgovara o budućnosti rudnika, dok se ekološke organizacije pripremaju za nove proteste. Situacija ostaje napeta.
Više od godinu dana nakon što je Vrhovni sud Paname obustavio radove u rudniku bakra Cobre Panamá zbog neustavne koncesije, nova administracija šalje signale o mogućem ponovnom pokretanju. Predsednik Hose Raúl Mulino najavio je da će sledeće nedelje razgovarati o budućnosti rudnika sa svojim timom. Vlasnik rudnika organizuje medijske ture i suspendovao je arbitražu, dok se koalicija ekoloških i građanskih grupa priprema za nove proteste.
Mulino je već naredio ponovno pokretanje elektrane rudnika i prodaju bakrovog koncentrata u vrednosti od 250 miliona dolara. On je naglasio ekonomski značaj rudnika, koji je činio skoro 5% bruto domaćeg proizvoda Paname u poslednjoj godini rada. „Na kojoj osnovi mogu kao predsednik republike reći ‘zbogom rudniku’ zbog pet ljudi koji ne žele rudnik?“ upitao je Mulino.
U martu 2023. godine, Panamski kongres postigao je dogovor sa kanadskom kompanijom First Quantum, omogućavajući njenoj lokalnoj filijali Panama Copper da nastavi sa radom rudnika još najmanje 20 godina. Rudnik na otvorenom je privremeno zatvoren 2022. godine kada su pregovori između vlade i First Quantum-a propali zbog plaćanja koja je vlada zahtevala.
Sporazum je dobio konačno odobrenje 20. oktobra 2023. godine, omogućavajući filijali da nastavi sa radom u biodiverzitetu džungle na atlantskoj obali zapadno od glavnog grada. Dogovor je naišao na protivljenje onih koji su smatrali da Panama ne dobija dovoljno i od ekoloških i autohtonih grupa koje su izrazile zabrinutost zbog uticaja rudnika.
Protesti su doveli do nekih od najširih demonstracija u Panami u poslednjim godinama, uključujući blokadu elektrane rudnika. Na dan odluke suda, Kongres je takođe usvojio moratorijum na metalno rudarstvo u Panami.
Na putu do Cobre Paname sada se nalaze znakovi koji pozivaju na ponovno otvaranje rudnika. U svom vrhuncu, rudnik je zapošljavao više od 7.000 ljudi, dok je sada ostalo samo oko 1.000 radnika.
Edgardo Díaz, koji je prodavao hranu radnicima rudnika, rekao je da su mnogi prodavci morali da zatvore svoje radnje kada je rudnik prestao sa radom. „Pitali smo da se rudnik ponovo otvori“, dodao je. Međutim, ne slažu se svi sa tim. Abelisario Rodríguez, stanovnik Rio Caimita, istakao je da njegova zajednica i dalje nema osnovne usluge poput struje i vode.
Manuel Aizpurua, šef Cobre Paname, rekao je da su počeli da dovode ljude u rudnik kako bi pokazali stanje opreme i potrebu za odlukom o budućnosti rudnika. „Priroda napada ove instalacije i opremu, dovodeći ih do stepena propadanja gde neće biti moguće ponovo pokrenuti rudnik ako ne uradimo nešto hitno“, rekao je Aizpurua.
Lilian Gonzáles Guevara, izvršna direktorka nevladinog Centra za ekološke incidente, odbacila je ekonomski argument za ponovno otvaranje rudnika. „Nismo zavisili od rudarstva, to je zabluda“, rekla je. Koalicija je pozvala na javnu vigiliju kako bi podsetila vlasti na protivljenje javnosti prema rudniku.
