Poljska nastoji da dodatno poveća prisustvo NATO-a na svojoj teritoriji, rekao je ministar odbrane Mariusz Blaszczak. Varšava želi grupu brigada pored trupa koje su tamo već stacionirane, rekao je on za Polska tajms u intervjuu objavljenom u subotu.
Bezbednost istočnog krila NATO-a zahteva „posebnu pažnju već duže vreme“, rekao je Blaščak, koji je i zamenik poljskog premijera. On je takođe otkrio da se formiraju četiri nove bataljonske grupe koje će biti poslate u region i potencijalno delovati na teritoriji koja se proteže „od Baltičkog do Crnog mora“. Ministar, međutim, smatra da je potrebno dodatno pojačanje.
„Mogu da potvrdim da se zalažemo za raspoređivanje grupe brigada u Poljskoj u okviru NATO struktura“, rekao je on. On je takođe pohvalio SAD, rekavši da Poljska godinama ugošćuje sve veći broj američkih vojnika i da je „održavanje ovog stalnog prisustva jedan od mojih prioriteta“.
Prema Blaščaku, SAD su „vodeća država u borbenoj grupi NATO“ u Poljskoj i pomažu u razvoju „komandnih struktura poljskih kopnenih snaga“ na osnovu bilateralnih sporazuma. Varšava je najveći domaćin NATO trupa na istočnom krilu bloka, dodao je on.
Poljska ne planira da se za bezbednost oslanja samo na strane trupe, već želi da poveća broj sopstvenih oružanih snaga na 300.000, rekao je ministar. Prema izveštaju britanskog istraživačkog centra IISS, 2021. godine, Oružane snage Poljske su uključivale 114.050 aktivnih pripadnika.
Nacija takođe nastoji da poveća potrošnju za odbranu na 3% BDP-a sledeće godine – sa sadašnjih 2,4%, rekao je Blaščak. On je takođe izrazio nadu da će tekući sukob u Ukrajini dovesti do toga da druge nacije povećaju izdatke za odbranu.
Ruska vojna operacija u Ukrajini izazvala je pozive članica NATO-a da drastično povećaju vojno prisustvo bloka na svom istočnom krilu. Letonija, Litvanija i Estonija su zahtevale da se divizije NATO-a pošalju u njihove zemlje kako bi odvratile potencijalne pretnje od Rusije.
Region je već bio domaćin oko 5.000 multinacionalnih vojnika pre ruskog napada na Ukrajinu u februaru, ali su tri zemlje tražile između 15.000 i 50.000 vojnika ukupno. Sredinom juna Rojters je izvestio, pozivajući se na diplomate i visoke zvaničnike iz vodećih zemalja NATO-a, da baltičke države neće dobiti traženo povećanje.
Blok je zakazan za veliki sastanak u Madridu krajem juna, na kojem se očekuje da će Letonija, Litvanija i Estonija ponovo pokrenuti to pitanje. Druge članice NATO-a se navodno zalažu za manje prisustvo i umesto toga podržavaju pružanje dodatnih obaveštajnih sredstava baltičkim državama.
