Soloh je naglasio da mora da se oceni koliko zaista Rusa odbija da se mobiliše i kolika je stvarna panika.
„Kada bi zaista počelo masovno bežanje iz Rusije, u hiljadama ljudi, moramo to da koordiniramo sa ostalim zemljama u regionu, u prvom redu sa baltičkim zemljama ali i sa Finskom koja želi da udje u NATO“, rekao je Soloh.
Za razliku od Evropske unije, koja je samo ovog meseca ukinula viznu liberalizaciju i smanjila broj odobrenih šengenskih viza za ruske državljane, Poljska kao i baltičke zemlje od 19. septembra više ne puštaju preko svojih granica Ruse, osim u izuzetim humanitarnim slučajevima, ili ako je reč o protivnicima ruskog režima, ;a toj zajedničkoj meri odbila je da se pridruži Finska pravdajući to time da bi to kršilo finsko i medjunarodno pravo.
Šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost ocenio je da odluka o delimičnoj mobilizaciji u Rusiji nije povećala vojne pretnje po Poljsku.
„Nije se povećala vojna opasnost za Poljsku. Posledice ruske mobilizacije možda će osetiti Ukrajinci za nekoliko nedelja ali u najbližim danima ništa se neće promeniti. Ta odluka svedoči o porazu Putina ali bez sumnje radi se o eskalaciji. Verbalnoj eskalaciji počev od vrlo neodredjene upotrebe nuklearnog oružja što je vrlo malo verovatno“, kazao je Soloh.
Za Poljsku je to, međutim, po rečima Soloha znak da mora da vrši još veći pritisak na Zapad da dodatno ojačava istočno krilo NATO.
