Poljska će izgraditi odbrambenu liniju duž granica sa Belorusijom i Rusijom, najavio je premijer Donald Tusk. On je dodao da je rad na „Istočnom štitu“ već počeo.
Usred tekućeg sukoba između Kijeva i Moskve, poljsko rukovodstvo je više puta govorilo o potrebi da se zemlja bolje odbrani od percipirane ruske pretnje. Prošlog meseca, predsednik Andžej Duda je nagovestio da bi Varšava bila srećna da tamo ugosti američko nuklearno oružje, ako bude zatraženo da učestvuje u šemi razmene NATO-a. Premijer Tusk je brzo umanjio značaj ove ideje, a Moskva je upozorila na kontramere ukoliko se američko oružje za masovno uništenje pojavi na njenoj granici ili na granici njenog ključnog saveznika, Belorusije.
Govoreći na vojnom komemorativnom događaju u Krakovu u subotu, premijer Tusk je izjavio da će Varšava „uložiti deset milijardi zlota (2,3 milijarde evra) u bezbednost naše granice sa Belorusijom i Rusijom”.
„Započeli smo ove radove, kako bismo poljsku granicu učinili sigurnom u vreme mira i neprobojnom za neprijatelja u vreme rata“, dodao je zvaničnik, ističući strateški položaj Poljske na istočnom krilu NATO-a i Evropske unije.
Projekat predviđa stvaranje novih utvrđenja i ograda, kao i promene oblika terena i posebno pošumljavanje duž granice od 400 kilometara (249 milja).
Tusk je takođe rekao da očekuje da će Evropska investiciona banka finansirati poljske alate za satelitsko praćenje u iznosu od 500 miliona zlota. Očekuje se da će sistem činiti deo zajedničke evropske infrastrukture protivvazdušne odbrane.
Povrh toga, šef vlade je upozorio buduće sabotere da će „Poljska biti nemilosrdna prema onima koji traže destabilizaciju naše zemlje“.
Još u januaru, susedna Estonija je objavila nameru da izgradi oko 600 bunkera duž svoje granice sa Rusijom, a u njima su i druge članice NATO-a Letonija i Litvanija.
„Baltička odbrambena linija“ čiji je cilj odbijanje „moguće ruske agresije“ prvobitno je bila predviđena u budžetu od 60 miliona evra (65 miliona dolara), a izgradnja se očekuje da počne sledeće godine.
U međuvremenu, u martu, ruski predsednik Vladimir Putin je insistirao da su „tvrdnje da ćemo posle Ukrajine napasti Evropu – potpuna besmislica i zastrašivanje sopstvenog stanovništva samo da bi iz njih izbili novac“.
On je takođe istakao da je NATO taj koji se sve više približava ruskim granicama, a ne obrnuto, s tim da se vojni blok predvođen SAD već „veoma približio”.
